Režim proizvodi bezakonje

Mihal Ramač: 1993 – GODINA KOJU SU POJELE NULE /12

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja”, „S one strane snova” i „6. oktobar”, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2013. godine.

Naravno, rizik je srazmeran zaradi i kad se trguje naftom, alkoholom, narkoticima, a pogotovo oružjem i municijom. Ko pokuša da se bavi nekim unosnim poslom na svoju ruku, loše prolazi. Potrebno je imati podršku moćnih ličnosti na lokalnom, pokrajinskom odnosno republičkom nivou – zavisno od vrste i količine robe kojom se posluje. Na vrhu piramide nalazi se predsednik republike; sledi predsednik vlade, ministri, čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Službe bezbednosti, direktori banaka i velikih preduzeća… Sve to preslikava se od vrha do dna: seoski preprodavci deviza, cigareta ili benzina mogu da se bave tim poslom samo ako rade za određenog poslodavca; bez obzira što imaju moćnog zaštitnika, moraju da podmićuju lokalne policajce. Režim proizvodi bezakonje jer mu ono odgovara.

Štampaju se samo novčanice od pet miliona. Krajem meseca puštena je u opticaj i desetmilionka. U avgustu Zavod za štampanje novčanica postiže novi neslavni rekord: štampa novčanice od sto i petsto miliona, zatim i od milijarde. Zbog nedostatka lekova i sanitetskih sredstava, smrtnost u bolnicama u nekim slučajevima povećana je čak za 30 odsto.

Kod god može, nastoji da se iseli. Pred nemačkom ambasadom ljudi stoje u redovima po celu noć. Svakog meseca četiri hiljade građana Srbije podnosi zahtev za austrijsku vizu, tri hiljade za kanadsku. U Kanadu je od početka godine otišlo oko dve hiljade fakultetski obrazovanih građana, do kraja godine biće izdato još četiri hiljade viza. Najpoželjniji su inženjeri i programeri.

Tokom jula zemljoradnici u nekoliko navrata blokiraju puteve u mnogim gradovima i selima Vojvodine. Oni protestuju protiv niske otkupne cene pšenice i neizvesne isplate. Većina je dobila samo potvrde o količini isporučenog zrna. Predsednik pokrajinske Skupštine Milutin Stojković prima delegaciju zemljoradnika i obećava im da će biti isplaćeni. Uprkos obećanjima, većina će biti drsko prevarena: mnogostruko obezvređen novac dobiće tek nakon više nedelja, pa i više meseci.

Pojačana kontrola Dunava u Rumuniji i Bugarskoj onemogućila je uvoz i izvoz vodenim putem. Ipak, neki su se dosetili kako da se suprotstave merama međunarodne zajednice. Udruženja koja se nazivaju Nova Vizantija i Bela ruža započela su 18. jula blokadu Dunavu kod Zemuna. Nova Vizantija osnovana je nekoliko meseci ranije s ciljem da okuplja pristalice u „Grčkoj, Rusiji, Jermeniji, Rumuniji, Bugarskoj, u zapadnim srpskim državama i krajevima gde žive pravoslavci u rasejanju“ i da kasnije „preraste u trajnu zajednicu naroda“. Organizatori blokade tvrde da imaju blagoslov patrijarha Pavla i da deluju nezavisno od države. Međutim, za preprečavanje plovnog puta ustupaju im se brodovi Jugoslovenskog rečnog brodarstva, zajedno s posadama. Republički ministar za informacije Milivoje Pavlović smatra da je reč o plemenitom poduhvatu. On kaže: „To je narodna blokada Dunava koja doprinosi afirmaciji istine o srpskom narodu“. Štab blokade posećuje i svesrdno podržava i Biljana Plavšić.

Komandant štaba je Jovica Vlahović, učesnik Miloševićevih mitinga s kraja osamdesetih, koji se tada predstavljao kao partizanski Kurir Jovica. U tom štabu su i pisac Radomir Smiljanić, slikar Milić od Mačve te anonimci koji uživaju u nakaradnom ispoljavanju rodoljublja. Zaustavljaju mahom ukrajinske, austrijske i nemačke brodove koji prevoze sirovine za austrijske železare. Strani lađari primorani su da potpisuju izjave da će upoznati javnost svojih zemalja s nepravdama koje se čine Jugoslaviji i da će zahtevati od svojih vlada da obustave sankcije. Kasnije se od stranaca uzima novac, navodno za žrtve sankcija. Štabovi za blokadu formirani su i u Kostolcu i Banovcima.

Londonski Gardijan piše da „Dunav blokiraju ludaci i čudaci, ekscentrični tipovi koji žude da nasankaju svoju sve lakoverniju naciju. Najluđi je slikar Milić od Mačve, koji kaže da su Srbi potomci stanovnika Atlantide koji su došli iz svemira da bi položili temelje ljudske civilizacije“.

Savet bezbednosti 14. oktobra predsedničkim saopštenjem zahteva od Beograda da odmah i bezuslovno omogući plovidbu, kao i da spreči napade na strane brodove. Prijavljeno je dvadesetak prepada. Napadači uglavnom uzimaju naftu i novac. Početkom decembra zaustavljen je dvesto pedeseti konvoj. U zoni blokade bilo je usidreno pet ukrajinskih konvoja, dva rumunska, po jedan slovački i mađarski. Prevozili su metalnu rudu i šećer. Iz novina se može saznati da mornari na njima gladuju i da su ogorčeni i na Srbiju i na vlasti svojih zemalja, jer ne čine ništa da ih oslobode. Ometanje plovidbe i pljačkanje stranih brodova nisu doprineli ukidanju sankcija. Štaviše, samo su pogoršali međunarodni položaj Srbije i ozbiljno narušili dobre odnose s podunavskim zemljama.

Nastavlja se