Šta rezultati male mature govore o znanju osnovaca i kvalitetu obrazovnog sistema?

– Čemu podatak o prosečnom broju poena na testovima, kada se u njima pojavljuje nejednak broj zadataka sa različitih nivoa? Zašto testiramo po standardima ako o ispunjenosti standarda ne znamo ništa – komentariše Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, to što u izveštaju nije predočeno koliko je đaka rešilo zadatke sa osnovnog, koliko sa srednjeg, a koliko sa naprednog nivoa postignuća.

Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava upravo ostvarenost obrazovnih standarda, definisanih na tri pomenuta nivoa, ali treću godinu zaredom nema podatka ni koliki broj učenika uspeva da reši sve zadatke sa osnovnog nivoa, kojih je u najvećem broju testova bilo devet, od ukupno 20.

– Iz izveštaja možemo da zaključimo da je struktura testa narušena u odnosu na očekivanu u korist zadataka sa nižeg nivoa. Očekivanje je da svi učenici ili skoro svi na kraju osnovne škole umeju da reše zadatke sa osnovnog nivoa i zato nema potrebe da se ostvarenost standarda ispituje većim brojem zadataka sa najnižeg nivoa. Očekivano je da na testovima bude najviše zadataka sa srednjeg nivoa i da su se učenici najviše rasporedili u toj zoni, da kroz ispunjenost standarda vidite šta oni mogu, a šta ne – kaže Pavlović Babić.

Ona smatra da bi idealna raspodela bila ako bi u testu 25 odsto zadataka bilo sa bazičnog nivoa, 50 odsto sa srednjeg i 25 odsto sa naprednog nivoa. U testu iz srpskog je na poslednjoj maloj maturi bilo 10 zadataka sa osnovnog, šest sa srednjeg i četiri sa naprednog. Iz matematike i na trećem testu po devet pitanja je bilo sa osnovnog, po sedam sa srednjeg i po četiri sa naprednog nivoa.

– Ako u testu preovladavaju zadaci sa osnovnog nivoa takav test precenjuje postignuća učenika jer svi uspevaju ili bi trebalo da uspevaju da reše zadatke sa tog nivoa. Ali nemate dobru sliku jer se prosečno postignuće na testu ostvaruje zahvaljujući samo zadacima sa osnovnog nivoa i to je veliki problem jer su na nivou ukupnih rezultata učenička postignuća relativno niska – napominje sagovornica Danasa.

U prilog tome svedoči podatak da su učenici koji su u junu na kraju školske 2024/25. godine polagali malu maturu iz srpskog jezika imali u proseku 11,59 poena, iz matematike 11,78, a na trećem testu 13,83.

– Možemo da zamislimo da su svi uradili test sa osnovnog i još dva, tri zadatka sa srednjeg nivoa, ali nama treba drugačija slika o tome. Ne kaže se koji su standardi izabrani, kako se ti standardi menjaju iz godine u godinu, među preporukama nema nijedne koja se odnosi na pisce zadataka i sastavljače testova, nema pojašnjenja zašto je većina zadataka zatvorenog tipa… Mnogo stvari nedostaje u opisu testa, a bojim se da postoje i manjkavosti u testu, koje nam onemogućavaju da izvedemo zaključke o znanju učenika. Imamo samo elementarne informacije o strukturi testa, ali nedovoljne da bismo znali šta je merio – kaže Pavlović Babić.

Ona ističe da se postavlja i pitanje motivacije učenika da rešavaju testove ukoliko oni za njih nemaju upotrebnu vrednost, ako im povratna informacija o postignuću na testu ništa ne znači i ako oni upisuju željenu srednju školu bez obzira na to kakav rezultat ostvare na završnom ispitu.

– A uglavnom je tako, jer ima dovoljno mesta u srednjim školama i većina đaka se upisuje u srednje škole kako god da su uradili taj ispit. Nema praga za prolaz i ne može da se padne, šta god učenik uradi. Imamo ne tako mali broj dece sa nula poena. Ako neko izabere predmet koji će polagati, recimo za geografiju se opredelilo oko 40 odsto učenika, a imamo dvocifren broj onih koji nisu osvojili nijedan poen, to govori o njihovom odnosu prema tim ispitima. Kako je moguće da neko u testu koji ima devet zadataka sa osnovnog nivoa, od ukupno 20, osvoji nula poena? To je prosto nemoguće, ali nam se dešava. To mnogo govori o odnosu učenika prema završnom ispitu – kaže naša sagovornica.

Skreće pažnju na podatak iz analize da se učenici iz dva okruga sa Kosova i Metohije nalaze iznad nacionalnog proseka.

– Dva okruga su na vrhu i dva na dnu, što je čudno, bez obzira koliko je mali broj učenika u tim sredinama. Imate okrug (Pećki prim.aut.) u kome je prosečno postignuće preko 600 bodova na skali koja je standardizovana na 500, što je neverovatno, jer bi svako postignuće iznad 600 bilo retkost, a ovde je prosečno postignuće u toj zoni. Čime se to objašnjava? U delu izveštaja se navodi da bi se očekivalo da povezanost školskih ocena i rezultata na testovima završnog ispita bude veća, ali se ne navodi zašto se to očekuje. Preporuke na kraju izveštaja nisu sadržajne. Ko će na osnovu ovog izveštaja da promisli o nečemu i makar da kaže „moglo bi da se promeni“, a kamoli da nešto uradi? Ni škola, ni sistem u celini, ni donosioci odluka, niti pojedinačno dete – kaže Pavlović Babić.

Na pitanje kako komentariše ocene ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, kao i njegove prethodnice Slavice Đukić Dejanović da rezultati male mature govore o „kontinuitetu znanja učenika“, sagovornica Danasa kaže da, ako i imamo kontinuitet u znanju, to nije pohvalno.

– To je očekivani ishod, a poželjan je da imamo neki napredak. Ovo je kao kad kažete: očekujemo od učenika koji su upisali školu da je završe. A kad je završe, pitanje je da li je to uspeh ili je u skladu sa elementarnim očekivanjima. Ja bih rekla da je kontinuitet elementarno očekivanje, ali je pitanje instrumenata na osnovu kojih zaključujete, a mi u ovom izveštaju malo znamo i ne vidimo preporuke u pogledu toga – smatra Pavlović Babić.

Ministar prosvete je na poslednjem predstavljanju rezultata završnog ispita rekao i da su rezultati bolji nego lane, iako su promene u broju prosečnog broja poena minimalne. Recimo, prosek iz srpskog je bio 11,59, a lane 11,57, a iz matematike 11,78, odnosno 11,41.

– Da bismo govorili o napredovanju na bilo kom nivou, ta razlika mora da bude statistički značajna. Ako postoji razlika, ne znači da je ona stvarna. A da biste upoređivali rezultate iz godine u godinu važno je da testovi budu standardizovani, pravljeni na isti način tako da mogu da obezbede podatke koji su uporedivi. Pošto znamo bar toliko da se svake godine menjaju standardi koji se ispituju, onda je već upitno da li su i testovi uporedivi – kaže naša sagovornica.

Treba li nam završni ispit?

Dragica Pavlović Babić dodaje da treba ozbiljno promisliti da li sistemu treba ovakav ispit.
– Angažovan je jako veliki broj ljudi, od pravljenja testova do ocenjivanja, imate instrument čije kreiranje nije jeftino i koji faktički ne služi učenicima sem onima koji hoće dramatično da povećaju svoj školski uspeh da bi upisali željenu školu, ali pretpostavljam da je mali procenat takvih đaka – ističe Pavlović Babić.