Rizikovali život da bi pomogli bolesnima

U pokušaju da otkloni kvar na kormilu Radojko je kroz led upao u jezersku vodu, u njoj se nekoliko puta potapao i zahvaljujući sreći, svojoj spretnosti i pomoći Drulovića, uspeo da se izvuče i okonča ovu dramu koja je trajala nekoliko sati.

Tog najhladnijeg dana u poslednje vreme, Radojko Boranijašević, rendžer rezervata Uvac, koji upravlja brodićem, i Milomir Drulović krenuli su ka zaseoku Krivodo u Amzićima, kako bi meštanima dopremili potrebne lekove. Na sred jezera, na mestu zvanom Đokića livade, kao u horor filmovima, čamac se nasukao na sante leda i ostao bez kormila. U želji da okloni kvar i prokrči prolaz, Radojko se okliznuo i upao u vodu.

– Uhvatila me panika kada sam video da se Radojko nekoliko puta potapao uzalud pokušavajući da se domogne čamca. Dok sam sa pramca prešao na drugi deo broda, već je bio sav u ledu. Divim mu se kako je uspeo da u takvim trenucima sačuva prisebnost i da me posavetuje da mu bacim sajlu za sidrenje. Uz tešku muku i poslednjim atomima snage nekako sam uspeo da ga privučem do pramca, ali je posle bio problem da se izvuče. Sve je to trajalo čitavu večnost. Sva sreća da je u kabini broda bilo toplo. Pomogao sam mu da se presvuče davajući mu deo svoje suve odeće jer je njegova bila sva natopljena vodom i ledom. Ostali smo na sred jezera, nemoćni i sami, srećom da smo imali mobilni telefon i uspeli da pozovemo pomoć, priča Mišo Drulović, koji se divi hrabrosti i plemenitosti Boranijaševića, jer svoj život rizikuje svakog dana vozeći brodić kako bi bolesnima i iznemoglima pritekao u pomoć.

– Već danima moje kolege i ja brodićem i čamcima lomimo led kako bi smo osposobili bar deo plovnog puta do zarobljenih staračkih domaćinstava na drugoj obali. Oni su već decenijama pravi zatočenici Zlatarskog jezera i naša je dužnost i obaveza da im pomognemo u ovakvim situacijama, priča Radojko Drulović, brodar, inače, jedan o zaposlenih u Rezervatu „Uvac“.

I Drulović i Boranijašević zahvalni su pripadnicima čuvarske službe ovog preduzeća, koji su, na poziv u pomoć, vodili pravu bitku sa vremenom i rat sa santama leda, pokušavajući da se gliserom domognu do brodolomnika.

– Ta borba trajala je gotovo puna tri sata. Svi zajedno smo imali veliku sreću da nam se ne dogodi kakva havarija u povratku jer bi nas u tom slučaju mogao izvući samo helihopter koga na ovom području nema. Mrak i temperatura su polako padali, a plovni trag kuda smo došli gotovo da je skroz zaledio, ističe Nebojša Popović, jedan od spasilaca, inače koordinator rendžerske službe „Rezervata Uvac“. On podseća da je ova služba još od početka vanredne situacije u novovaroškom kraju pružila svo ljudstvo, mehanizaciju i terenska vozila na raspolaganje i maksimalno se angažovala na pomoći meštanima u zavejanim selima.