U regionu Srema od 39.446 hektara pod pšenicom, za žetvu su ostale male površine, uglavnom na manje pristupačnim terenima koje su uvek poslednje na redu za vršidbu. Sve u svemu, posao je pri kraju, a ako vreme posluži biće završen u narednih nekoliko dana. Prosečan rod zabeležen je od pet tona po hektaru i paori mogu da budu zadovoljni, jedino što je još uvek cena diskutabilna.
U regionu Srema od 39.446 hektara pod pšenicom, za žetvu su ostale male površine, uglavnom na manje pristupačnim terenima koje su uvek poslednje na redu za vršidbu. Sve u svemu, posao je pri kraju, a ako vreme posluži biće završen u narednih nekoliko dana. Prosečan rod zabeležen je od pet tona po hektaru i paori mogu da budu zadovoljni, jedino što je još uvek cena diskutabilna. Zapravo seljaci još uvek ne znaju po kojoj ceni će prodavati ovogodišnju letinu.
Šta se isplati
Sekretar odbora za agrar u Sremskoj privrednoj komori Vladimir Vlaović kaže da se sada došlo u pat poziciju za koju pojedini ratari i otkupljivači optužuju medije. Prema njegovim rečima, proizvođači okrivljuju kupce, trgovce i mlinare da su iskoristili medije kako bi plasirali priču o visokim prinosima pšenice kod nas i u okruženju i da susedne zemlje imaju višak jeftinijeg žita, te da tako obaraju cenu. – S druge strane, skladištari i prerađivači nezadovoljni su što mediji prenose zahteve seljaka da pšenica košta 20 dinara. Žetva je na samom kraju, a nema dogovora o ceni pšenice. Istina, ima pojedinačnih ponuda otkupa po akontnoj ceni od 15 dinara za kilogram, plus PDV, što je nešto manje od 16 dinara. Većina seljaka odbija da proda žito po ovoj ceni, očekujući da ona bude znatno veća – kaže Vlaović.
U celoj ovoj priči najvažnije je da je žito u Sremu bogato rodilo. Ječam je skinut sa 3.584 hektara uz šarolike prinose, od 3,8 tona po hektaru u pećinačkoj opštini pa do 6,1 i 6,6 tona po hektaru u šidskoj opštini.
U sremskomitrovačkoj opštini prosečan prinos pšenice je 4,6 tona po hektaru, u rumskoj 5,1 tonu po hektaru, inđijskoj 5,2, šidskoj 5,4 tone po hektaru, a u staropazovačkoj opštini čak 6,7 tona po hektaru. U atarima kod Stare Pazove ima parcela gde je pšenica dala čak sedam do osam tona po hektaru. Kvalitet zrna je odličan, hektolitarska težina takođe dobra i prelazi 80 jedinica, zrno je suvo i nema mnogo nečistoća.
U Sremskoj privrednoj komori podsećaju da su privredne komore Vojvodine i Srbije, zajedno sa „Žitovojvodinom“ zatražile da se ovogodišnji rod proizvođačima premira sa dva dinara po kilogramu. Međutim, kako se odužilo formiranje vlade Srbije, na ove zahteve nema ko da odgovori. Zato najveći broj proizvođača pšenicu za sada samo skladišti u silose ili u svoja domaćinstva čekajući neku bolju cenu od ponuđenih 15 dinara i nadajući se dodatnim premijama za ovogodišnji rod.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
