Iranski predsednik Hasan Rohani zakazao je za juče uveče u 19.30 svoje obraćanje iranskoj naciji, a povodom rezultata višenedeljnih, više puta produžavanih pregovora o iranskom atomskom programu. Pregovori je prvobitno trebalo da budu okončani 30. juna. Ta informacija Ministarstva kulture Irana bila je juče po podne jedini kategoričan dokaz da su višednevni pregovori između šestorke međunarodnih posrednika i Irana o okončanju višegodišnjeg atomskog spora međunarodne zajednice sa tom zemljom zaista završeni.
Jer, iranski predsednik se vrlo retko i ne bez preke potrebe obraća Irancima sa TV ekrana. Novoustanovljeni poslednji rok za postizanje sporazuma isticao je u ponoć između ponedeljka i utorka.
Nadležni iranski organi su takođe saopštili da su bezbednosne službe u glavnom iranskom gradu Teheranu spremne na očekivano oduševljenje Iranaca koje će bez sumnje uslediti kad bude objavljena vest o konačnom postizanju dogovora kojim će Iranu biti ukinute dugogodišnje sankcije u zamenu za garancije da atomsku energiju neće koristiti u vojne nego samo u civilne svrhe. Kada je u aprilu objavljen okvirni dogovor o tome, na ulice su izašle hiljade Iranaca, sada se očekuje da ih bude i milion.
Iran se ovim sporazumom obavezuje da će smanjiti broj svojih centrifuga i zalihe obogaćenog uranijuma, čime će navodno biti otklonjena mogućnost da ta zemlja napravi atomsku bombu.
U pregovorima koji se održavaju u Beču, gde je i sedište Međunarodne agencije za atomsku energiju, učestvuje pet članica Saveta bezbednosti – SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka s jedne i Iran sa druge strane. Još u nedelju su u Beč stigli i ministri inostranih poslova Rusije i Kine, gde su se već nalazili ministri inostranih poslova ostalih učesnica u pregovorima. Mada su mediji izveštavali tek o detaljima koji su preostali da se usaglase, predsednik Rohani je upotrebio alpinističku metaforu da novinarima plastično dočara gde se pregovarači u stvari nalaze: kao alpinistima koji osvajaju neki vrh nama se čim smo ga ugledali čini da nam je nadohvat ruke, a onda se pokaže da ima još dosta da se penje, rekao je Rohani.
Ono oko čega su se pregovarači natezali do kraja je ukidanje zabrane Iranu da izvozi oružje, što je Teheran zahtevao uz podršku Moskve, a što je predmet podozrenja dela učesnika u pregovorima zbog mogućeg uticaja ukidanja tog embarga na područja sukoba kao što su Sirija i Irak. Takođe je do kraja bio sporan tempo ukidanja trgovinskih sankcija, koje su SAD, UN i EU u više navrata proširivale toj zemlji sa 77 miliona stanovnika. Iran je zahtevao ukidanje odmah, a njihovi kreatori su bili za postepen pristup. Spor je do kraja trajao i oko trajanja garancijskih klauzula…
Preovlađujuće je uverenje da će ovaj sporazum značiti veliku promenu u svetskim geopolitičkim odnosima, ali se sa time ne slažu baš svi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ocenio je da će njime Iranu biti omogućeno da napravi više atomskih bombi, što će predstavljati, po njegovoj oceni, pretnju ne samo za Izrael nego za ceo svet.
S posebnom pažnjom se analizira kako će ukidanje sankcija Iranu, kao potencijalno velikom proizvođaču i izvozniku nafte i gasa, uticati na tržište tih važnih sirovine, jer je cena nafte od odlučujućeg značaja za stanje nekih svetskih ekonomija, u prvom redu ruske. Odnosno kojom će se brzinom Iran osposobiti za korišćenje svojih naftnih potencijala i njihov plasman na svetskom tržištu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
