I antiblokaderi imaju zahteve: RTS da se smeni, otpusti i prijavi sam sebi

Grupa građana protiv blokada juče se okupila ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici, gde su izneli zahteve, među kojima je oslobađanje javnog servisa od „revolucionarnih siledžija“ koji su ga iznutra blokirali i mesecima obmanjivali narod.

Njihov drugi zahtev je smena rukovodećih ljudi, ne samo u informativnom, već i u kulturnom, zabavnom i filmskom programu, uz obrazloženje da ne žele da plaćaju „partijske parazite, žutu ološ elitu i njihov nasilnički program“.

Takođe, zahtevaju punu krivičnu, pravnu, finansijsku i disciplinsku odgovornost za sve one koji su, iako ih plaćaju građani, učestvovali u „pokušaju udara“ i ometali proces normalnog rada nacionalnog javnog servisa.

S druge strane, studenti u blokadi su sredinom aprila blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj ulici i na Košutnjaku, zbog pristrasnog izveštavanja. Oni su tada naveli da će blokada trajati sve dok se ne raspiše novi konkurs za REM ili dok se RTS ne ugasi, što su i sproveli u delo jer je konkurs za REM raspisan.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje u čemu se zahtevi pristalica SNS-a razlikuju od onih koje su studenti iznosili tokom dvonedeljne blokade javnog servisa, ali i da li će RTS biti spreman da sada, kada su u pitanju antiblokaderi, ispuni zahteve.

Čečen: Režim RTS pretvara u TV Informer

Novinar Branko Čečen ocenjuje da zahtevi antiblokadera izgledaju kao opravdanje za otpuštanje stotina radnika RTS-a koji se protive katastrofalnom izveštavanju takozvanog javnog servisa o protestima u Srbiji.

„Iako RTS uglavnom ignoriše proteste, suprotno svojoj misiji i zakonskoj obavezi, to režimu očigledno nije dovoljno. RTS, po njima, treba da bljuje informativno đubre, kao TV Informer. Zatim, kome su ti zahtevi uopšte upućeni, osim rukovodstvu RTS-a, koje bi valjda trebalo samo sebe da smeni, pa da se otpusti, preda policiji i podnese krivične prijave protiv sebe i ostalih“, navodi Čečen.

On postavlja pitanja: ko su građani protiv blokada, gde su registrovani, ko su odgovorna lica, i šta znači zahtev za krivičnu odgovornost zbog „pokušaja udara“.

„Kakvog udara? Onog zahteva zaposlenih da se izveštava makar malčice pristojno? Kako se pravno definiše taj ‘udar’? Niko ne zna. Znamo samo da su se namestili pred zgradu i da ih brani policija, ista ona koja je oterala studente i građane sa istog tog mesta, zbog iste stvari“, ističe Čečen.

Dodaje da na kraju postoji i pretnja da će se, ako RTS sam sebe ne „desetkuje“, ti ljudi izboriti za smenu celokupnog rukovodstva.

„Sve to liči na opravdanje za skupštinsku čistku RTS-a, na Vučićevu pripremu za najneslobodnije izbore u istoriji Srbije. Ako mu ovakav RTS, koji proteste pomene samo kada ugleda više od 100.000 ljudi na ulici, ne odgovara, on se sprema za potpunu diktaturu, ako ovo sada već i nije“, zaključuje Čečen.

Ćirić: Zahteve pišu političari, ne novinari

Potpredsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodan Ćirić smatra da se vidi da je zahteve ljudi protiv blokada pisao neko ko ima mnogo više veze s politikom nego s novinarstvom, neko ko pod novinarstvom podrazumeva služenje vlasti, a ne istini i javnom interesu.

„Neko ko medije koji nisu slepi poslušnici vlasti, koji ne izvršavaju bespogovorno sve zadatke, smatra neprijateljskim. Zahteve je pisao neko ko ‘neprijatelje’ ne vidi samo u informativnom, nego i u svim ostalim programima RTS-a, neko ko od medija traži bespogovornu lojalnost u svim oblastima“, ukazuje Ćirić.

On naglašava da tvorac ovih zahteva medije vidi kao sredstva koja se mogu upotrebljavati i zloupotrebljavati radi ostvarivanja političkih ciljeva.

„Ovi zahtevi predstavljaju fantastičan doprinos novim podelama, manipulacijama i još većem nerazumevanju stvarne uloge medija u društvu. S druge strane, studentski zahtev za raspisivanje novog konkursa za izbor članova REM-a bio je opravdan, jer su u prethodnom postupku načinjeni brojni propusti i u više navrata prekršeni propisi“, navodi Ćirić.

Ipak, ocenjuje da je drugi, odnosno alternativni, studentski zahtev – gašenje RTS-a, ako se podrazumeva u bukvalnom smislu – bio neosnovan.

„Medijski javni servis je neophodan, treba da bude servis svih građana, bez obzira na njihovu političku pripadnost, i da bude izvan i iznad uskih političkih interesa. To nije lako postići, ali je cilj kojem se mora težiti. Umesto gašenja, neophodna je borba za bolji, hrabriji javni servis. U studentskim zahtevima bilo je mnogo manje političke pozadine, a mnogo više građanske potrebe za poštenijom i profesionalnijom medijskom scenom“, objašnjava Ćirić.

Na pitanje da li očekuje da će RTS ispuniti zahteve antiblokadera, Ćirić odgovara da ne veruje da će se javni servis mnogo pitati oko njihovog ispunjenja.

„Ti zahtevi, odnosno poruka i najava, predstavljaju pokriće za ono što će uslediti – čistke koje će, kao i svaka čistka u javnom sektoru, imati jasnu političku pozadinu“, zaključuje Ćirić.

Podsećamo, 1. novembra 2024. godine pala je nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu. Na licu mesta je 14 osoba izgubilo život, a narednih meseci broj žrtava povećao se na 16. Novosadska opozicija je 5. novembra organizovala protest u ovom gradu, tokom kojeg je uhapšeno nekoliko studenata.

Dana 22. novembra, ispred FDU-a, tokom održavanja pomena žrtvama pada nadstrešnice, napadnuti su studenti, nakon čega su usledile blokade fakulteta.

Studenti su tada izašli sa četiri zahteva: objavljivanje celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu; potvrdu nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih; odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih postupaka; povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto.