„Direktor javnog servisa mora biti vrhunsko novinarsko ime“: Zašto ih nema među kandidatima i šta je sporno kod Manje Grčić?

Kandidati koji imaju uredne i potpune prijave pored Manje Grčić su Dejan Stanković zvani Kralj, koji nije prošao na prethodnom izboru, zatim Slađana Ivančević, inženjer menadžmenta, bivša direktorka Mreže Most, potom Miloš Tanasković, penzioner RTS-a, nekadašnji voditelj i urednik emisije Profil i profit i odgovorni urednik Aktuelnosti.

Konkurs za izbor novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije ponovo je otvorio pitanja o smislu procedure koja bi trebalo da obezbedi nezavisno i profesionalno rukovođenje javnim servisom. Među pet novih kandidata nema „zvučnih“ imena iz novinarstva, dok se kandidatura Grčić dovodi u vezu sa mogućim sukobom interesa.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski kaže da površno zna samo dvoje od pet kandidata i smatra da niko od njih ne odgovara toj važnoj funkciji.

„Razočaravajuće je da što vreme više prolazi imamo sve slabije, nedorasle kandidate, umesto da je obrnuto“, ističe Veljanovski.

Ocenjuje da se poznati, priznati i dokazani profesionalci ne javljaju na konkurs jer znaju da je kadrovska kuhinja u RTS-u povezana sa vlašću i da neće biti izabrani.

„Što je neko bolji, kompetentniji, to su mu šanse da bude izabran manje i to svi znaju“, ukazuje.

Kada je u pitanju kandidatura Manje Grčić, Veljanovski smatra da neko ko je vlasnik komercijalnih televizija ima sukob interesa iako to ne piše eksplicitno u zakonu.

„Ne razumem kako Manja Grčić uopšte može da bude tretirana kao neko ko bi mogao da bude na čelu javnog servisa. To je moguće za ljude koji su radili u nekim drugim televizijama, ali koji više nisu u njima i nisu vlasnici“, zaključuje Veljanovski.

Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, smatra da nekim kandidatima nedostaje istinskog novinarskog iskustva neophonog za poziciju direktora RTS-a.

– Prevagu verovatno nosi menadžersko znanje i iskustvo, ali, uveren sam da i direktor javnog servisa mora biti vrhunsko novinarsko ime. Mogu da naslutim zašto među kandidatima nema nekog „zvučnijeg“ imena. Oni koje ja smatram zvučnijim novinarskim imenima sigurno se ne bi prijavili na ovaj konkurs u ovim vremenima, jer bi, čak i da nekim čudom budu izabrani i počnu da rade svoj posao, vrlo brzo bili smenjeni ili naterani da podnesu ostavku – navodi Ćirić

Dodaje da je pitanje eventualnog sukoba interesa Manje Grčić pravne prirode, te da nije pozvan da donosi sud o tome.

– Kao novinar, uverenja sam da direktor javnog servisa mora biti samo u službi javnog servisa i ovog naroda. I nikoga drugog. I da dok je direktor javnog servisa ne sme imati bilo kakve veze sa bilo kojom drugom medijskom kućom – naglašava Ćirić.

Podsetimo, Upravni odbor Radio-televizije Srbije doneo je odluku o ponovnom raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS-a 15. decembra, pošto nijedan od kandidata koji su ispunjavali uslove prvog konkursa nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.

2021. godine, kada je Dragan Bujošević izabran za generalnog direktora RTS-a i započeo svoj drugi mandat, kandidati su pored njega bili i Saša Mirković, jedan od osnivača B92 i ANEM, autorka emisije Upitnik Olivera Jovićević, generalni sekretar RTS Stanisalv Veljković, novinar Vladimir Palikuća, pomoćnik izvršnog direktora te kuće Tatjana Ćitić, penzionisana direktorka tehnike Milena Vučetić, kao i odgovorni urednik PGP RTS-a Marko Milutinović.

Kada je prvi put Bujošević izabran za generalnog direktora RTS-a 2015. godine, za poziciju prvog čoveka javnog servisa pored njega borili su se Aleksandar Avramović, Emin Golubović, Dragan Đukić, Vilibald Erić, Dragan Karadžić, Sandra Keser, Aleksandar Milutinović, Aleksandar Crkvenjakov, Mladen Dražetin i Mioljub Krsmanović.