Februara ove godine, na ovim istim stranama, zapitali smo se u kom pravcu se kreće novopazarski klupski sport. Skoro svi klubovi u tom trenutku igrali su epizodne uloge u svojim ligama, a dobro je poznato da Novi Pazar nema nijednog superligaša.
Jedini, ali i najpouzdaniji kriterijum, o lošem stanju ovdašnjeg klupskog sporta bila su deveta, deseta, jedanaesta i ostala mesta na kojima su se klubovi u tom trenutku nalazili. Na početku godine, izuzmemo li časne izuzetke, ekipe su uglavnom imala više poraza nego pobeda i negativnu gol ili koš razliku. Na dan 17. decembra 2010. godine fudbaleri Novog Pazara su šesti, rukometaši sedmi, odbojkaši prvi, košarkaši treći. Više od plasmana znači podatak da su svi još uvek na mestima koja vode u rang više. Za vrlo kratko vreme napravljen je značajan rezultatski pomak.
Fudbal je daleko najpopularniji sport u Novom Pazaru. Tako je bili nekad, tako je i sad. S tim što u ovom gradu fudbal nije najvažnija sporedna stvar. Ne, fudbal je najvažnija stvar. I teško da će te negde, kao u Novom Pazaru, naići na tako direktno forsiranje fudbala nauštrb ostalih sportova. Kad niko nema novca za fudbal se nađe. Ako se ove godine fudbaleri ne domognu elitne divizije pokušaće dogodine. Ne bude li se poentiralo naredne uslediće novi pokušaj one tamo, pa one tamo godine. Zato i ne čudi što bi se ekspresnom uspehu fudbalera najviše radovali rukometaši, odbojkaši i košarkaši. Samo tako oni bi mogli da izbegnu, bez obzira na stepen takmičenja, drugorazrednu ulogu u novopazarskom sportu. Pretpostavlja se da kad fudbaleri ostvare cilj, kad se stabilizuje njihova pozicija u društvu najboljih, pažnja će se usmeriti na ostale. I vrapci na grani su upoznati sa činjenicom da je za jednog rukometnog, odbojkaškog ili košarkaškog superligaša potreban budžet i dvostruko manji od fudbalskog. Nego, u Novom Pazaru mnogima ništa ne bi značilo kad bi klubovi iz tzv. malih sportova igrali i evropske kupove, ako fudbaleri još nekoliko godina ostanu samo prvoligaši. U ovom trenutku iluzorno je porediti, recimo, Smederevo ili Čačak sa Novim Pazarom. Ovi gradovi imaju jaču privredu koja im omogućava da na pravi način rasporede raspoloživi finansijski kolač na sve klubove. Zato i imaju superligaša više nego im je možda i potrebno. S njima, bar za sada, ne treba se ni porediti, ali mora se požuriti da bi se pristigli Jagodina i Ivanjicaů
Konstatovali smo da je novopazarski klupski sport u ovoj godini živnuo. To se dogodilo, a da nije bilo skoro nikakve značajnije finansijske injekcije. Nijedna ekipa nije igrački mnogo jača u odnosu na prošlu godinu, ( ne )uslovi u kojima se radi su ostali isti, protivnici nisu slabiji. Sad se svi pitaju šta se dogodilo? Čini se da su svi uradili ono što su jedino i mogli. Prestali su da kukaju i mole, jer su videli da od jadikovki vajde nema. Radi se više i bolje. Opet, može se dogoditi da svi klubovi, uključujući i fudbalski, završe na onoj stepenici na kojoj će nedostajati bod ili dva da bi se skočilo u bolju ligu. To niko ne bi voleo, ali ako bi se dogodilo bio bi dovoljno jak signal da se krene odlučnije u borbu za ozdravljenje klubova. Idealno bi bilo da fudbaleri ostvare svoje namere i domognu se Super lige.
Korist od njihovog uspeha imali bi i ostali sportovi, tačnije bar jedan klub. Nije realno da u tom slučaju rukometaši, odbojkaši i košarkaši očekuju isti zamajac. Jeste realno da će se veća pažnja usmeriti ka jednom od tih klubova. Bude li se osmislila jasna dugoročna strategija, za šta u ovom trenutku ne postoje nikakve naznake, Novi Pazar bi u naredne tri godine pored fudbalskog mogao da ima još jednog superligaša i dva prvoligaša. To je cilj kojem bi trebalo da se stremi. Gledajući kroz prizmu današnje ekonomske slike grada nije moguće da Novi Pazar i za pet godina ima četiri superligaša. To niko i ne traži. Kako je današnji gledalac jako probirljiv može se dogoditi da u skorijoj budućnosti neće ni posećivati utakmice nižih liga. Između ostalog i zato je potrebno napraviti dugoročni program razvoja klupskog sporta u ovom gradu.
Nadu da postoji budućnost klupskog sporta podgrejava i sada već izvestan dovršetak sportske dvorane u samom centru grada. Počela je da se gradi pre deset godina, a prve sportiste trebalo bi da primi u aprilu 2011. Novac, 230. 000 evra za završetak radova obezbedila je istanbulska opština Pendik. Nova dvorana moći će da primi 1150 gledalaca. Objektivno u prethodnih 15 godina ekipe koje igraju u sadašnjoj dvorani bile su lišene tradicionalno zdušne pomoći navijača. Udaljenost postojećeg objekta od gradskog centra sprečavala je prave ljubitelje sporta da redovno prate nastupe svojih ljubimaca. U toj činjenice mogu se pronaći neki razlozi za slabije rezultate klubova, mada je glavni razlog kvalitet igre koji nije bio na nivou očekivanja gledalaca.
Budućnost vrhunskog klupskog sporta neće biti moguća bez visokokvalitetnih sportista. U Novom Pazaru u svim klubovima se radi sa mladim igračima. Da to nije dovoljno dobro pokazuje priliv darovitih u prve timove. Nije da ih nema, ali ih je malo koji pokazuju potencijal s kojim bi mogli da preuzmu značajniju ulogu u svojim ekipama. To nameće potrebu svim klubovima da eventualnim plasmanom u viši rang istovremeno krenu i u potragu za izuzetnim pojedincima iz drugih sredina. Ono, i da se bolje radi sa mladima današnji sport, pod uslovom da želite uspeh u prvom i drugom razredu takmičenja, nameće kao preko potreban dolazak odličnih sportista iz zemlje ili inostranstva. Za dokazivanje ove tvrdnje ne treba ići daleko, dovoljno je pogledati kako izgledaju najbolji sastavi fudbalskog i rukometnog prvoligaša iz Novog Pazara.
U sportu kad nema rezultata često se koriste odbrambeni mehanizmi. U tom pogledu ni Novi Pazar nije izuzetak. Najčešće se kao glavni razlog za neuspeh na terenu pominje neobjektivnost sudija. U poslednje vreme kako usledi poraz nekog tima istog momenta sruči se drvlje i kamenje na arbitre. Postoje njihove namerne i nenamerne greške koje utiču na krajnji ishod pojedinih utakmica. Bilo ih je i ove godine. Bilo je i odluka koje su išle na vodenicu ovdašnjim klubovima. Preterano obraćanje pažnje na njihove odluke uvodi nas u mnogo veći problem. Zapostavljamo sopstveno dvorište. Ima i tu mnogo propusta, a o njima se mudro ćuti. Realnost i u ovome omogućiće uzlet klubovima.
Da pogledamo odakle tri najuspešnija novopazarska kluba, izuzimajući FK Novi Pazar o kojem je ranije bilo dosta govora, kreću od sledeće godine u odlučujuće utakmice.
Rukometašima je ovo druga godina u Prvoj ligi. Prošlogodišnji debitantski nastup mogao bi da se opiše kao opipavanje pulsa protivnika. Nije postignut rezultat vredan pažnje, ali je sačuvan prvoligaški status. Iz kluba pred početak ove sezone niko se nije javno oglasio u povodu nekog visokog cilja. O Super ligi nije bilo govora. Doduše, između redova se po izjavama pojedinaca moglo zaključiti da to jeste cilj. Trenutno sedmo mesto i devet bodova manje od vodećeg Napretka i pet od drugoplasiranog Obilića taj optimizam su sveli na najmanju moguću meru. Zaostatak jeste ogroman, ali uz povoljan razvoj događaja i poboljšanje igre nije nerealno da se tim uključi u borbu za dva mesta koja vode u Super ligu. Kod rukometaša postoji jedan mnogo veći problem. U odnosu na prošlu godinu igraju brže i raznovrsnije, ne valja što u poređenju sa rivalima i dalje igraju sporo.
Odbojkaši u Drugoj ligi- zapad nemaju dostojnog konkurenta. Već posle nekoliko uvodnih kola trener Rašo Milić je izjavio: „Ovo prvenstvo sigurno završavamo kao prvi i od naredne sezone smo prvoligašiô. Stvarno, njihova tri boda viška u odnosu na Metalac iz Gornjeg Milanovca izgledaju kao čitavih deset. Međutim, ide prelazni rok, a nije nemoguće da ključni igrači napuste klub. Uz superligašku zvezdu tima Kemala Šećeragića i ostali igraju slobodnije. Kad bi se dodeljivala nagrada za podvig godine u njihove ruke bi otišla i ove i prošle godine. Oba puta ekipa je stigla do osmine finala Kupa Srbije i priuštila gledaocima u Novom Pazaru dva velika sportska praznika. Prošle godine njihov pohod je zaustavio aktuelni šampion države Radnički iz Kragujevca, ove je to bila velika Crvena zvezda. Način na koji su Novopazarci u ovoj poslednjoj utakmici odigrali drugi set najavljuje da će uz najmanje trojicu pojačanja i u novom društvu ovaj tim biti tvrd orah za svoje protivnike.
Bez ikakve dileme košarkaši Novog Pazara su najprijatnije iznenađenje Prve srpske lige. Teško da će se iko setiti da je jedan klub iz ovog grada u nekoj ligi u samo deset kola pet puta pobedio kao gost. To je pošlo za rukom timu koji ka trener i igrač predvodi Fahrudin Đulović. Trenutno treće mesto nije krajnji domet ove ekipe. Više i od samih rezultata raduje uzlet mladića poput Eminbegovića, Torbića, Lekovića i Numanovića, koji su odlično pratili dokazane Đulovića i Hadžerića. Trener Đulović o ciljevima kaže: ,“Hoćemo, a mislim i da možemo do B lige, ali potrebna nam je značajnija podrška u svakom smislu. Tim pre što nam Šabac i Priboj, ekipe koje su trenutno ispred nas, na proleće dolaze u gosteô, reče trener, kapiten i najbolji košarkaš Novog Pazara. Koliki napredak je tim napravio u odnosu na ranije sezone najbolje je pokazala utakmica za Kup Srbije sa Napretkom, koju je A ligaš dobio u neizvesnoj završnici. Ako neki poraz može da se ravna sa pobedom taj može.
Lepo je što su novopazarski klubovi napravili rezultatski pomak u odnosu na početak godine. Koliko daleko će stići ne zavisi samo od njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
