Rusi ne veruju patrijarhu

Tu cifru (za koju u ruskoj javnosti podrugljivo kažu da je više statistička greška) potvrđuju i ispitivanja, koja je sprovodio Levada centar tokom cele ove godine, gde je maksimum pet odsto ispitanika izjavilo da veruje patrijarhu (u januaru i septembru), dok je minimalna brojka bila svega tri odsto (u februaru).

To, u stvari, i nije veliko iznenađenje, jer je patrijarh Kiril redovno na udaru (intronizovan 2009) još od slučaja kada su mu fotošopom „izbrisali“ skupoceni ručni sat marke „Breguet“. Zatim je usledio proces protiv feminističkog art-kolektiva Pussy Riot, čije je kažnjavanje zatvorom izazvalo veliku mržnju dela javnosti prema patrijarhu (više je napadan jedino Putin).

Pored mnogih drugih spornih situacija, 2013. godine je patrijarh Kiril zatražio od Putina zaštitu od sve učestalijih napada u javnosti. Za Interfaks je tada izjavio da smatra sebe „glavnim ciljem i metom onih koji u borbi protiv Crkve reči Božje, poruke samog Spasitelja, upućuju svoje udarce na nju“. Tada ga je branio čak i lider Komunističke partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov (lider ruskih komunista je krajem juna ove godine bio nagrađen ordenom „Slave i časti“ trećeg stepena, koji mu je uručio upravo patrijarh, što je izazvalo brojne polemike: može li poglavar jedne crkve da nagradi komunistu?).

Međutim, i posle svega toga, stručnjaci kažu da je ovako nizak stepen poverenja prema Kirilu – veoma dobar simptom. Novinar Anatolij Černjajev je napisao u Nezavisnoj gazeti da je „u normalnom demokratskom društvu, religija – privatna stvar građana, i poglavar Crkve, pa makar i najmnogobrojnije, treba da se doživljava van crkvenog života i to upravo od strane sopstvenih vernika – ne kao dodeljena posebnim statusom sakralna figura, već kao realni čovek sa svojim jačim i slabijim stranama…“.

Nameće se pitanje da li je i stvarno normalno što jednom (nominalno) duhovnom autoritetu sopstveni narod veruje u istoj meri koliko i borcu mešovitih borilačkih sportova Fjodoru Jemeljanenku ili lideru Čečenije Ramzanu Kadirovu. Krugovi bliski RPC su odmah zauzeli jedini mogući defanzivni stav u celoj toj situaciji: stavili su pod sumnju sposobnost građana Ruske Federacije da elementarno raspoznaju moral i izbor pravilnih orijentira, „da su pomešali moralni pijetet sa osećajem lojalnosti“.

Veće poverenje u crkvu

Istraživanje Levada centra s početka ove godine je otkrilo zanimljivu činjenicu da veći deo građana Rusije, njih 62 odsto, kaže da je moguće imati pozitivnu sliku o RPC, ali kritikovati postupke patrijarha. Istraživački holding „Romir“ je u oktobru 2013. utvrdio da je procenat ljudi koji veruju Ruskoj pravoslavnoj crkvi u ono vreme u potpunosti ili delimično brojao 66 odsto (Putinov rejting je tada bio 63 odsto).