Rusi se ne plaše gvozdene zavese

„Dodatni stepeni narodne ljubavi protežu se i na Državnu dumu, koja je još ne tako davno mnogima bila smešna, i na vladu, koja je ruske građane lišila penzijskih fondova“, piše u analizi koju objavljuje ruski list Aganjok Aleksej Livinson, rukovodilac sociokulturoloških istraživanja Levada centra.

Putin očito smatra da ima još prostora za ljubav prema njemu i Rusiji, pa je u četvrtak pozvao na dodatnu mobilizaciju i konsolidaciju „ali ne radi rata i nekih konflikata“, „nego zbog upornog rada za Rusiju i u ime Rusije“.

Prema nedavno objavljenim rezultatima nekolikih socioloških istraživanja Levada centra, čak 72 odsto građana Rusije smatra da je Zapadu trebalo uvesti sankcije, a njih 61 odsto veruje da Rusiju stvarno ugrožavaju mnogobrojni unutrašnji i spoljni neprijatelji. Pri tome je procenat građana koji smatraju da je uvažavanje njihove zemlje u svetu za poslednjih deset godina poraslo za kratko vreme takođe veoma porastao – sa 25 odsto 2012. na 44 odsto ovog avgusta. Saradnici Centra nisu iznenađeni ovim naizgled paradoksalnim rezultatom – da Rusiji istovremeno raste i broj neprijatelja i ugled u svetu – jer, ruski građani, kaže Aleksej Graždanjin, zamenik direktora tog centra, pišu znak jednakosti između glagola „bojati se“ i glagola „uvažavati“.

Dakle, kaže Livinson, Rusi smatraju da Rusija živi okružena neprijateljima, jer kad su pitani koje su države Rusiji prijateljske, a koje neprijateljske, neprijatelji suštinski pretežu nad prijateljima. Prema avgustovskom raspoloženju anketiranih ruskih građana (1.600 u 46 regiona), Rusiju okružuju samo tri prijateljske države: Belorusija, Kazahstan i Kina.

„Mi ispitanike pitamo: uznemirava li vas međunarodna izolacija Rusije u vezi sa pozicijom koju su rukovodioci zemlje zauzeli u vezi sa Ukrajinom? I dobijamo odgovor: 38 odsto su uznemireni, a 58 odsto uopšte nisu. Uznemiravaju li ih sankcije? Isto tako: 38 odsto uznemiravaju, a 60 odsto nimalo. To jest izrazito više građana pretpostavlja da će živeti kao da se ništa nije dogodilo“, piše Livinson. I ovde dolazi iznenađenje, koje se stalno ponavlja i u drugim društvima: najbezbrižniji su u vezi sa sankcijama i mogućom izolacijom Rusije mladi. Njih 73 odsto smatra da će je preživeti, a samo 23 odsto je se boji. „Tako da se ne treba nadati, piše Livinson, da će mladi, ukoliko bi počele nasilne operacije, izaći na ulice sa antiratnim plakatima“.

Još je jedan podatak iz ovih istraživanja Levada centra zanimljiv po svojoj neobičnoj saglasnosti. Naime, 38 odsto ispitanih građana Rusije smatra da će sankcije Zapada „najbolnije udariti po ekonomskim, političkim, kulturnim, naučnim elitama Rusije“, a njih 13 odsto smatra da će sankcije najbolnije udariti po Putinu lično. I izgleda su u pravu, jer 53 odsto ispitanih državnih službenika i rukovodilaca raznih rangova sekiraju sankcije, dok su njih 43 odsto spokojni. „Očigledno, razumeju o čemu se radi“, komentariše Livinson.

Samo pet odsto ispitanih strepi da će sankcije stvoriti ozbiljne probleme njima i njihovoj porodici. Ne brine ih ni zabrana uvoza sa Zapada u Rusiju mnogih vrsta hrane: „Stanovništvo Rusije stabilno smatra da je roba domaćih proizvođača kvalitetnija“. Ne bi ih nasekirala ni eventualna nemogućnost da putuju u inostranstvo: manje od trećine ispitanih boji se takvog ishoda, Moskovljani su tu nešto internacionalniji – njih 44 odsto strahuje od toga.

I pored sveg spokojstva pred trenutnim razvojem događaja, 52 odsto ispitanih Rusa ipak strepi da bi učešće ruskih dobrovoljaca u ukrajinskom konfliktu moglo da doprinese nekoj globalnoj katastrofi.

Upozorenje EU Moskvi

Brisel – Više šefova diplomatija zemalja EU, okupljenih na sastanku u Briselu, upozorilo je juče Rusiju da ne upućuje trupe na ukrajinsku teritoriju, posle informacija da je ruski vojni konvoj prešao granični prelaz koji kontrolišu separatisti na istoku Ukrajine. „Zabrinut sam informacijama (o ulasku blindiranih ruskih vozila na ukrajinsku teritoriju)… ako ima ruskih vojnih vozila ili osoblja u Ukrajini, oni treba odmah da se povuku ili će posledice biti veoma ozbiljne“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond. Beta