Sve je počelo pre dve sedmice hapšenjem čoveka na jednoj moskovskoj pijaci osumnjičenog za silovanje. Izbila je tuča. Policajac je povređen. To je bila mala, ružna epizoda koja bi ubrzo bila zaboravljena da nije počela silovita kampanja Vlade Rusije, ne protiv kriminala na pijacama u Moskvi, već protiv ilegalnih imigranata, iako osumnjičeni uopšte nije bio imigrant.
U danima koji su usledili, piše Njujork tajms, policija i državni službenici zaduženi za migracionu politiku nastavili su da sprovode racije po pijacama, u metrou, na ulicama i u fabrikama koje posluju na ivici zakona.
Prema poslednjim podacima, pritvoreno je 1.500 stranaca. Među njima je i 586 ljudi, većinom Vijetnamaca, koje vlasti drže u privremenom kampu, koji, navodi list, više podseća na ratnu zonu ili na pustoš posle elementarne nepogode nego na centar ruske prestonice.
„Ovo je potpuno normalno“, izjavio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, dodajući da „u svakom društvu, svakoj državi, ukoliko dođe do vanredne situacije, društvo i država oštrije reaguju“. Kampanja, koju su mediji i javnost u velikoj meri pozdravili, osvetlila je složenost problema, ali i korupciju koja je prisutna na tržištu rada u Rusiji, te sve veću nacionalnu netrpeljivost. Sve ovo izazvalo je zabrinutost među stranim ambasadama i gnev domaćih i međunarodnih grupa koje se bore za ljudska prava.
Svetlana Ganuškina, direktorka grupe „Civil Ašistance“, koja se bavi pravima izbeglica, opisala je kamp u centru Moskve kao „ilegalno mesto za pritvor“ jer se tu nalaze nevini ljudi, čak i oni koji poseduju dozvolu za rad i život u Moskvi. Ambasada Vijetnama u Rusiji poslala je svoje diplomate, posle sedam dana od otvaranja kampa, da identifikuju osobe koje su pritvorene. Mnogi od njih nisu imali pasoše kada je policija upala u fabriku tekstila koja se nalazi u neposrednoj blizini kampa, a slabo pričaju ruski.
Hjuman rajts voč saopštio je da su uslovi u kampu nehumani i zahtevao od nadležnih da ga zatvore i stave tačku na kampanju „koja se bazira na boji kože ljudi, a ne na njihovoj nacionalnosti“. Osobe koje se nalaze u kampu su iz bivših sovjetskih republika, poput Uzbekistana, Kirgistana i Tadžikistana, ali i Sirije, Avganistana i Egipta.
Malo je dokaza, navodi Njujork tajms, da će se situacija brzo promeniti, a tokom vikenda deportovan je 31 vijetnamski radnik. Racije se gotovo svakodnevno sprovode, a podržava ih oko dve trećine građana Rusije, smatrajući da imigranti povećavaju stope kriminala i korupcije. Možda i nije iznenađenje što su „pošast“ ilegalne imigracije, pored gradonačelnika Sobjanina, preuzeli i njegovi izazivači pred izbore 8. septembra. Najpoznatiji „izazivač“ je Aleksej Navaljni, vođa protesta 2011, čije su primedbe uznemirile liberalnije članove opozicije. On je izjavio da su polovinu krivičnih dela izvršili imigranti.
Za Sobjanina, koji je postavljen za gradonačelnika 2010, „čišćenje moskovskih pijaca“ je prvi test kao izabranog gradonačelnika. Nekoliko dana posle napada, on se pojavio na sastanku s predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši tada da je gradska vlast zatvorila 30 pijaca u poslednje dve godine u nastojanju da se „uvede red“ u trgovini na malo. Putin je izjavio da „ni rasa ni religija nisu imale nikakvu relevantnost u ovoj kampanji“, dodajući da vlada mora da učini više u borbi protiv bezakonja u kojem je „policijskom službeniku polomljena glava“.
Bande i vlast iskorišćavali radnike
Tržišta koja su se pojavila nakon pada Sovjetskog Saveza dugo su se dovodila u vezu sa „odzemnom ekonomijom“, kontrolisanom od strane bande i funkcionera, koji su iskorišćavali ranjivost ilegalnih imigranata tako što im nisu davali plate ili su ih hapsili. U isto vreme, radnici su izvor jeftine radne snage u trgovini na malo i građevinskoj industriji, a time i vitalni deo ruske ekonomije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
