Na talasu rasta negativnog odnosa Rusa prema imigrantima, pre svega iz srednjoazijskih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, političke partije, mediji ali i analitičari utrkuju se predlozima kako pooštriti migracionu politiku.
Nakon letošnjeg napada grupe Dagestanaca na policajce na jednoj moskovskoj pijaci, osnivanja kampa za nelegalne imigrante na teritoriji Moskve, a potom i nedavnog slučaja kada je Azerbejdžanac ubio 25-godišnjeg Rusa u prestonici, građanima se stalno šalju negativne poruke o došljacima.
Nedavno istraživanje javnog mnjenja Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja VCIOM, pokazalo je da se čak 74 odsto Rusa negativno odnosi prema imigrantima, a više od polovine se zalaže za pooštravanje imigracionog zakonodavstva. Pre sedam godina, negativan odnos prema imigrantima izražavalo je 69 odsto građana.
Kao moguće mere u borbi protiv ilegalnih imigranata koje predlažu političari, ali i zvaničnici, pominju se od uvođenja viza za građane zemalja kao što su Tadžikistan ili Kirgizija, preko „zamene ‘nekvalitetnih’ imigranata za ‘kvalitetne’“, pa do zatvaranja granica. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, koji je dobar deo svoje predizborne kampanje ovog leta gradio na imigracionoj politici, otvoreno se zalaže za ograničenje broja emigranata u prestonici.
On je nedavno izjavio da je „za“ integraciju građana iz Ukrajine i Belorusije, dok je „veoma teško“ prilagoditi ljude iz Srednje Azije.
Državnoj Dumi u utorak je iz vladajuće Jedinstvene Rusije stigao predlog zakona koji predviđa da stranac može prijaviti prebivalište, samo ako je zadovoljen uslov od 10 kvadratnih metara stambenog prostora po osobi za Moskvu odnosno devet za Sankt Peterburg. Autori zakonskog predloga navode da Federalna imigraciona služba svake godine beleži više od 6.000 adresa gde se istovremeno registruje po 100, 200 ili više ljudi.
Direktor Instituta za demografiju moskovske Visoke škole ekonomije Anatolij Višnjevski ukazuje međutim na porast „migrantofobijskih raspoloženja“ i na netačnost podataka i ocena koje se iznose u ruskoj javnosti.
Tvrdnja da, prema podacima UN, sa 11 miliona imigranata Rusija zauzima drugo mesto u svetu, posle SAD, ni u kom slučaju, po njegovoj oceni, ne znači da je Rusija „preplavljena“ imigrantima, uključujući i nelegalnim, kako je to predstavljeno u javnosti. Višnjevski objašnjava da je među zemljama koje primaju imigrante Rusija u odnosu na broj stanovnika druga posle SAD, ali da u Rusiji živi veliki broj ljudi koji su se rodili u drugim zemljama bivšeg SSSR.
Po metodologiji UN, dodaje Višnjevski, oni su stranci. „Nikakvo drugo mesto Rusija ne zauzima po broju imigranata na broj stanovnika, već zauzima skromno mesto među evropskim zemljama. Tako da se ne može govoriti ni o kakvoj „okupaciji“. Preuveličavaju se ocene o nadolaženju imigranata“, rekao je Višnjevski na TV Dožd.
Pogrešna predstava
„Građani nisu krivi što imaju lošu predstavu o broju imigranata. A kome to ide u korist? To su politika iIi političke igre“, rekao je Anatolij Višnjevski. On navodi da imigranti u Rusiji, takođe optužuju da zauzimaju radna mesta, da iznose značajan novac iz zemlje, da prenose zarazne bolesti, čak i da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti. Po njegovim rečima, u Rusiji se smanjuje broj radno sposobnog stanovništva i imigrantni su neophodni kako bi popunili radna mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
