Ruska Državna duma usvojila je projekat ekonomske amnestije čiji je inicijator opunomoćenik predsednika Rusije za zaštitu prava biznismena Boris Titov. Kako potpredsednika Dume Garija Munha citiraju svi ruski mediji, u narednih šest meseci iz zatvora bi, po osnovu te amnestije, trebalo da izađe oko 3000 biznismena, osumnjičenih, optuženih ili osuđenih po nekom od 27 članova Krivičnog zakona Ruske Federacije.
Prvobitno predloženi obim amnestije skraćen je, ali su za nju ipak glasali samo deputati vladajuće Jedinstvene Rusije i deputati Pravedne Rusije. Komunistička partija Rusije Genadija Zjuganova i Liberalno demokratska partija Vladimira Žirinovskog bili su protiv. Žirinovski je, između ostalog, tražio da se amnestirani biznismeni obavežu na selidbu na Daleki istok, kako bi se popunila tamošnja proređena naselja, i da se iz amnestije isključe dela prevare u vezi sa kreditiranjem i prevare u vezi sa preduzetničkom delatnošću, regulisana tokom parlamentarne debate najspornijim članom 159.
Po tvrdnji Titova, koga citira dnevni list Komersant, polovina zatočenih biznismena iza rešetaka je zbog prestupa regulisanih baš tim članom odnosno „to i nisu nikakvi preduzetnici nego sitni prevaranti do iznosa od 500.000 rubalja“.
Uslov da prvi put osuđeni preduzetnik ili preduzetnik osumnjičen, optužen ili osuđen po nekom od 27 amnestijom obuhvaćenih članova Krivičnog zakona stvarno i izađe iz pritvora ili zatvora je da vrati protivpravno stečenu imovinu ili nadoknadi njegovim prestupom nastalu štetu..
Prema analizi moskovskog Centra pravnih i ekonomskih nauka, na koju se poziva list Aganjok svaki šesti biznismen u Rusiji ili njih 15,2 odsto pozivani su između 2000. i 2010. na krivičnu odgovornost. Tako je broj onih koji se nazivaju preduzetnicima, a dospeli su iza rešetaka u Rusiji prešao 100.000 ljudi. Biznismenima se sve češće na teret stavlja više krivičnih dela, pa su oni po broju prestupa po glavi u vrhu što rezultira dužim kaznama.
Aganjok na osnovu ovih podataka zaključuje da je u Rusiji stvoren takav pravni poredak da ulazak u biznis istovremeno znači i upadanje u rupu velikog rizika. „Biznis se boji, usteže se od posla u domovini, uopšte razmišlja o emigraciji“.
Mada je njegova prvobitna inicijativa skraćena, Boris Titov opunomoćenik predsednika Rusije za zaštitu biznismena zadovoljan je ishodom jer smatra da se pre samo koji mesec usvajanje takvog rešenja nije moglo ni zamisliti, takav je bio stav i ruskog društva prema biznismenima. Istovremeno usvojena ekonomska amnestija, po njemu, znači da država priznaje svoje greške iz prošlosti.
Džeparoši i Hodorkovski izjednačeni
Poslednjih dana u ruskim medijima, a u vezi sa slučajem Hodorkovski, mnogo inervjuisana bivša sutkinja Ustavnog suda Tamara Moršćakova smatra da „lišavanje slobode za ekonomske prestupe nema smisla jer se tako ruši delatnost komercijalne institucije, uništava sve što je preduzetnik stvorio“, a Leonid Govorko sa Pravnog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta upozorava da se u Rusiji kao ekonomski prestup podjednako tretira i prestup džeparoša i Hodorkovskog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
