Iako se Rusija tokom 2008. učestalo dičila svojim vojnim sposobnostima, postavljanjem parametara za „crvenu liniju uzbuna“ – upozorenja protiv moguće NATO-SAD intervencije u bivšim sovjetskim državama i pokazivanja da je svaki pokušaj opsade Rusije osuđen na neuspeh, dolaskom na vlast američkog predsednika Baraka Obame, Moskva ostavlja mogućnost otvorene saradnje sa Zapadom, tvrdi Irina Isakova, politički analitičar za međunarodne odnose.
Potezi Kremlja tokom prošle godine bez sumnje su ostavljali utisak da ta zemlja nije zainteresovana za globalno partnerstvo sa SAD i evropskim državama u multipolarnom svetu. Moskva je negirala da joj je namera da oživi takmičarske duhove iz vremena hladnog rata sa Zapadom. Gotovo je potpuno jasno da je spremna da brani svoju nacionalnu bezbednost i ekonomske interese svim sredstvima. To se videlo na primeru Gruzije avgusta prošle godine.
Rat u Gruziji je okončan, u Vašington je stigla nova politička garnitura, što je donekle otškrinulo vrata za početak obnove partnerstva između Zapada i Rusije. Rešenost su izrazili i ministri spoljnih poslova Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Hilari Klinton. Robert Simons, specijalni predstavnik za Kavkaz i Centralnu Aziju u NATO navodi, s druge strane, da su većobavljeni konsultatntski razgovori na nivou ambasadora, na kojima je učestvovao i ruski predstavnik u NATO Dmitrij Rogozin. Predstojeća Bezbednosna konferencija u Minhenu, biće prva prilika kada će se na visokom nivou razgovarati o obnovi partnerstva NATO i Rusije.
Svesna promena svetskog poretka, sa mnogo ozbiljnijim igračima gde bi G-7/G-8 mogle da otvore put za G-20+ i druge regionalne grupacije, Moskva je obnovila svoje kontakte i prisustvo u Latinskoj Americi, Africi, Aziji, Bliskom istoku i Zalivu. Najočigledniji primer izranjanja Rusije kao globalnog partnera jeste Latinska Amerika. Nezabeleženi nivo aktivnosti vezanih za odbranu – u američkom dvorištu – bila je u stvari namera Moskve da dokaže da ima legitimne ekonomske i bezbednosne interese u regionu, nalik onima za koje SAD tvrde da imaju u bivšim sovjetskim republikama. Nova „vojna doktrina“ Kremlja, koja bi precizirala glavni rizik i remetilačke faktore, kao i potencijalne prijatelje i neprijatelje ne očekuje se da zaživi pre kraja godine. Analitičari tvrde da odlganje primene nove doktine, ruska vojska stiče određeni nivo fleksibilnosti u redefinisanju svoje pozicije kao potencijalnog partnera u odgovou na novu američku i evropsku bezbednosnu politku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
