Ruske državne kompanije na prodaju

Biće to, prema nekim procenama, najveći privatizacioni program u Rusiji od postkomunističke prodaje tokom 1990-ih. Namere vlade su da proda manjinski udeo u kompanijama i tako sačuva kontrolu nad njima iako će dozvoliti privatnim investitorima da imaju udeo u profitu.

Privatizacija ovog tipa je i bila očekivana imajući u vidu stepen finansijske krize, smatraju ekonomisti. Ruska država u vreme dok je Vladimir Putin bio predsednik, imala je najvećeg udela u ekonomiji preko nacionalizacije. Program odobren juče uključuje 11 kompanija, uključujući i nacionalnu naftnu kompaniju, nacionalnu železnicu, flotu trgovačkih brodova, dve državne banke i kompanije koje rukovode hidroelektričnim nasipima, kazao je Aleksej Uvarov, direktor imovinskog odseka pri Ministarstvu ekonomije.

Neke od kompanija, činjenica je, iznikle su zahvaljujući nacionalizaciji. Ali zvaničnici i nezavisni ekonomisti kažu da je sada dobar trenutak da se obrne klatno u drugom pravcu i obavi prodaja privatnim investitorima. „Cene artikala su u porastu, cene nekretnina su visoke a istovremeno Rusiji je potreban keš„, smatra Sergej Gurijev, rektor Nove ekonomske škole iz Moskve i član upravnog odbora Sberbanke. „Ovo je pravi trenutak za prodaju državne imovine“. Ipak, on dodaje da će ovakve akcije biti u velikoj meri različite u odnosu na privatizaciju iz 1990-ih. Cene su više jer Rusija sada ima infrastrukturu investicionih banaka i poseduje berze koje rukovode prodajom akcija na tržištu. „Ovo je veliki korak u pravom smeru“, ističe Gurijev.

Planovi su odobreni nakon jučerašnjeg sastanka u Moskvi kojem je predsedavao Putin, kada je obećao da će Rusija eliminisati budžetski deficit do 2015. Ipak nije zalazio u detalje privatizacionog programa koji uključuje i državnu naftnu kompaniju Rosneft.

Nakon višegodišnjeg budžetskog viška zahvaljujući naftnim prihodima, ruska vlada u protekle dve godine učestalo istupa sa žalopojkama o zaduženosti države te neophodnim merama štednje. Deficit za ovu godinu, primera radi, očekuje se da dostigne 5.9 odsto BDP, podaci su Međunarodnog monetarnog fonda.

Naftni prihodi ekonomski su transformisali Rusiju tokom protekle decenije, zabeležen je procvat Moskve, smanjeno je siromaštvo i uspostavljene bar na prvi pogled solidne javne finansije. Stoga je činjenica da je Rusija primorana na prodaju državne imovine tužan razvoj događaja za zemlju, navode upućeni. U vlasništvu ruske države i dalje je 467 milijardi dolara zlata i stranih novčanih rezervi, ušteđenih tokom naftnog buma. Potrošnja ovog novca na popunjavanje rupa u budžetu, uzrokovao pad vrednosti rublje, pogodio bi lokalnu industriju i ostavilo prazne ormane za Rusiju ukoliko cena nafte ponovo padnu.

Glavni krivac za deficit jeste povećanje potrošnje na vojsku, ocenjuju stručnjaci za ruski poslovni list Vedomosti. Vojni izdaci će naredne godine očekivano porasti za 13 odsto. Prema obrazloženju ruskih zvaničnika razlog za to jeste što su bili prinuđeni da biraju između dve svete krave – vojske i vladine petrolejske i industrijske imovine.

Ministar finansija Aleksej Kudrin kazao je juče da će od prodaje akcija u državnim kompanijama u naredne tri godine biti prikupljeno 29 milijardi dolara. Predsednik Dmitrij Medvedev kaže da bi voleo da vidi manju ulogu vlade u ekonomiji. „Mislim da se promenila ljubav vezana za državno vlasništvo“, kaže Piter Vestin, stratežist u Atonu, investicionoj banci iz Moskve

Od 2003. do početka izbijanja ekonomske krize 2008, sve više i više ekonomija je padala pod državnu kontrolu. Prvo, naftne i gasne kompanije, potom fabrike naoružanja, fabrike aviona, automobila i druga preduzeća i to pod različitim izgovorima.