Ruski atomski prodor na tržište EU

Izgradnja nuklearne elektrane „Belane“, koja se realizuje po ruskom projektu na bugarskoj obali Dunava, najzad je krenula. Biće to i prvi objekat Rusije koji se gradi na teritoriji Evropske unije. Nacionalna elektrokompanija Bugarske zvanično je odobrila ruskoj kompaniji Atomstrojeksport, koja realizuje ugovore u inostranstvu, da započne radove. A to znači da se može pristupiti pripremi građevinskog terena, dopremati građevinska tehnika i zakopati temelji. Već je objavljen i konkurs za izbor bugarskih građevinskih organizacija, stvara se sva neophopdna infrastruktura.
Pomalo iznenađuje to koliko dugo traje pripremni period za započinjanje gradnje. Postavlja se prirodno pitanje: hoće li uopšte biti poštovan obećani rok od pet godina za izgradnju prvog bloka? Doduše, stručnjaci Atomstrojeksporta nisu zabrinuti – jedino se pribojavaju nekakvih novih začkoljica i nepredvidivih okolnosti.
A sve se to toliko odužilo iz različitih razloga, od kojih se glavni krije u složenom procesu konceptualnog i tehničkog usaglašavanja, koji je pratio ovaj projekat. Atomstrojeksport je još u jesen 2006. pobedio na tenderu za izgradnju atomske elektrane „Belane“. I čitava još jedna godina bila je utrošena da bi EU odobrila realizaciju projekta. Standardi EU, mada su i identični standardima MAGATE, imaju i nijansirane razlike. Pristrasna ekspertska analiza je na kraju ipak bila prinuđena da prizna da ruski projekat odgovara svim evropskim zahtevima koji se tiču izgradnje nuklearnih objekata.
„OK!“ EU značio je da se neophodni pravni set papira nalazi u portfelju, i da Atomstrojeksport konačno može da se u potpunosti koncentriše na suštinu posla. Ostao je još samo poslednji korak – zvanično potpisivanje ugovora između Atomstrojeksporta i Nacionalne elektrokompanije Bugarske. Ta procedura obavljena je 18. januara 2008. u okviru posete tadašnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina Bugarskoj.
Tada se smatralo da će posao na podizanju objekta krenuti, maltene, već sutradan po odlasku Putina iz Sofije. Međutim, ispostavilo se da je zaobiđena još jedna instanca u Bugarskoj – Ministarstvio za regionalni razvoj i uređenje sa kojim je trebalo takođe usaglasiti projekat. Taj resor je, takođe, pažljivo proučavao konceptualni projekat nuklearke pre nego što je dao saglasnost za njenu izgradnju.
Tako je proticalo vreme, a vreme je, kao što se zna, novac. Međutim, strpljenje preduzetnika je uistinu bilo „rusko“: bugarski atomski projekat veoma je značajan za Rusiju. Pobedivši na prestižnom tenderu, zemlja je prevladala evropsku pauzu koja vuče niti iz sovjetskih vremena, i vratila se na zapadno tržište izgradnje nuklearnih elektrana. Nuklearka ima ne samo ekonomski nego i politički efekat: jačaju se ruske pozicije na Balkanu, u Evropi.
Atomstrojeksport se borio za taj ugovor protiv moćnih zapadnih korporacija, među kojima su češka Škoda, japanska Tošiba i anglo-američki konzorcijum Vestinghaus. Bugarska strana je za tehničku analizu i ocenu projekta angažovala preko 200 eksperata iz osam zemalja, pozvavši toga radi tako poznate konsalting-kompanije kao što su Persons i Delojt central limited. Međutim, prednosti ruske tehnologije bile su toliko ubedljive da je ekspertima ostalo samo da to i konstatuju i priznaju. Model je priznat kao najekonomičniji, maksimalno bezbedan i dugovečan (60 godina funkcionisanja).
Prodor ruskih atomskih elektrana na svetsko tržište je i logičan i očekivan: one odgovaraju najvišim standardima kvaliteta i bezbednosti. Projekat Atomske elektrane-92, koji je uzet za osnovu prilikom izgradnje nuklearne elektrane „Belane“ predstavlja savremenu varijantu energetskog reaktora VVER na bazi voda-voda. Bugarskoj je već poznat taj tip reaktora, pošto su oni dugo i uspešno funkcionisali u atomskoj elektrani „Kozloduj“ sve dok se na njih nije bez razloga okomila EU.
U kvalitete projekta nove generacije atomskih elektrana – 92, koji se danas realizuje, više niko ne sumnja. Njegova osnova su dva reaktora VVER-1000 nove generacije, sa evolucionim doradama i korišćenjem najsavremenijih tehnologija, pouzdanošču i ekonomičnošču. Novi projekat odlikuje se po jedinstvenoj kompatibilnosti aktivnih i pasivnih sistema bezbednosti, što obezbeđuje maksimalno visok nivo zaštite atomske elektrane.
Konstruktori su predvideli i „najgore“ scenarije eventualnih vanrednih situacija. Na primer, neočekivani potpuni prekid struje u atomskoj elektrani, pucanje korpusa reaktora i hipotetično obrušavanje aviona na zgradu elektrane.
Ruski projekat ima i realnu cenu – to je takođe njegov suštinski plus. Izgradnja će Bugarsku koštati 3,997 milijardi evra za dva bloka po 100 megavata svaki. Suma za ne baš bogatu Bugarsku jeste velika, pa zato zemlja traži investitore. Bank Paribas već je dodelila kredit od 350 miliona. Neophodnu sumu spremna je da doznači i Rusija. Bugarska zna za šta plaća: atomska elektrana „Belane“ vratiće zemlji energetsku sigurnost.