U zlatno doba Šapca kada su ga zvali „Mali Pariz“ bilo je na desetinekafana gde se obavljao Šabac značajan deo društvenog života. To jesvojevrsna institucija koja nije bilo samo konzumiranje pića već, pre svega, druženje uz razgovor, pokretanje značajnih društvenih pitanja kao i nezaobilazne priče o umetnosti, šale a ponekad i urote, i nezaobilazna- muzika…
Preteča svih šabačkih kafana bio je Adžin han u 17. veku, koji je bio jedino mesto izvanvojnog obeležja grada. U vreme Jevrema Obrenovića beleži se da je uz konak bilo sedam dućana i jedna kafana. Čuvena je i gostionicakoju je opisao Laza Lazarević u pripoveci „Prvi put s ocem na jutrenje“, na savskom pristaništu. Tu su se završavali i trgovački poslovi, a šabački trgovci robu slali ili uvoziliSavom i Dunavom diljem Evrope i sveta. Beleži se čak da se trgovalo sa Australijom i Amerikom.
Na mestu gde je danas banka Intesa bila je kafana „Devet direka“, a preko puta „Amerika“. Tu se odvijao buran gradski život vezan za „Šabački glasnik“, štampanje lista, naravno i za novinare. U gradu su poznate „Evropa“,“Pariz“, „Drina“, i druge, i to nisu bile samo kafane već i hoteli.Takva mesta prepoznavala su se po muzičarima. U boljim kafanama svirali su orkestri, a u onim drugim – za običan narod-svirale su „bande“.
– Kafane su bile veoma privlačne i specifičost Šapca, kaže Ana Pavlović, diplomirani turistički vodič. – Krajem 19. i početkom 20.veka prvi put u njih izlaze i žene, u najlepšim haljinama. Dolazili su gosti iz celog regiona i Beograda. A svirali i pevali su Cicvarići, Vasa Andolija, Bora Janjić… takve zabave u Beogradu nije bilo. Tu su se odvijale i pozorišne i bioskopske predstave, održavani balovi. Oni gospodski uveče, a popodne za one skromnije zanatlije i trgovce – krompir bal! Organizovana je i lutrija. Kuvana jaja i rakija bila je obavezna ponuda, a najveća zarada kafedžijama bila je od polupanih čaša. Prepoznatljivi su bili karirani stolnjaci, drveni stolovi i stolice. Bila su dva ulaza, onaj pravi ulaz i onaj za bežanje do zadnjeg gosta.
Danas takvih kafana u Šapcu, nažalost, više nema. Nedostaje, pre svega, onaj duh kafane, gde se prebiraju najvažnije teme, dobro pije, sluša dobra muzika… Novi talas doneo je nekakvu bezbojnost, staklene i mesingane stolove, ekspres kafu. Čašice žestokog pića od 0,3 deci. Nestalo je tog starog Šapca, jer je on bio čuven pokafanama, ukupno oko 150,podseća Ana Pavlović
Poređenja radi čuvena kafana „Mira Mare“, bila je rasadnik kulturnih ustanova: čitališta, škola, muzeja, ovde jeosnovanodruštvo srpsko-francuskogprijateljstva, džez orkestar…Danas je ovde sedište KUD „Abrašević“, osnovanog davne 1905. godine. Ovde se vraća šabački kafanski duh, uz dobru muziku, pesmu, ali i večeri zabave, jer je ovde održana kontra Čivijada, muzičke večeri…
Nestale kao gumicom izbrisane
Kao gumicom izbrisane nestale su u tranziciji : „Šaran“, nezaobilazniorijentir u gradu, gde su obavezno skretale reke „zorkaša“, mnogi pamte olajisani pod i muziku do ranih jutarnjih sati; tu je bio i „Zeleni venac“, sa fajrontom u četiri sata ujutro, a sada su tu kladionice. „Točkonja“ je izdat za prodavnicu mesa, „Granda“ jednostavno nema više, „Port Said“ u Masarikovoj ulicise pamti samo po imenu kao i „Kasina“; „Ženeva“ koja je otplovila s francuskim manirima,“Čivija“ prodata kao običan lokal…Doduše, Šabac je pun kafića, ali kako to ime kaže, to je već instant kultura, žurna kao ekspres kafa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
