Sabor se direktno meša u proces Glavašu

Organizacije „Centar za mir, nenasilje i ljudska prava“ iz Osijeka, „Dokumenta“ i „Građanski odbor za ljudska prava“ (GOLJP) su tokom prošle godine pratile ukupno 22 suđenja za ratne zločine u kojima je 47 optuženih prisustvovalo suđenju, dok se za 31 sudilo u odsutnosti.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare sve tri organizacije su se složile da pravosudna izvršna i zakonodavna tela u 2008. godini nisu učinila očekivani kvalitativni napredak u tim suđenjima. „Najozbiljniji problemi koji se prenose iz godine u godinu su još nepovoljan politički kontekst, nedovoljni kadrovski i tehnički uslovi za procesuiranje ratnih zločina, nedovoljna primena zakonskih mogućnosti za zaštitu svedoka i veliki broj presuda donetih u odsustvu“, rekla je predstavnica „Dokumente“ Vesna Teršelić.

Sva tri udruženja smatraju da je 2008. godine obeležena direktnom intervencijom Hrvatskog sabora u prvostepeni proces protiv prvookrivljenog za ratni zločin počinjen protiv srpskih civila u Osijeku Branimira Glavaša, čime je, kako je rekla Teršelić, „demonstrirana moć politike u odnosu na pravosuđe“.

Kritikovana je i odluka Ustavnog suda o ukidanju pritvora saoptuženima u tom procesu, jer se tim postupkom, kako je objašnjeno, šalje poruka javnosti da će zločin, ako dopridonosi nekim „višim“ ciljevima, biti dopušten i „pokriven“, odnosno da su neki drugi motivi, a ne utvrđivanje činjenica i odgovornosti počinilaca, u osnovi sprovođenja krivičnih dela“.

Katarina Kruhonja iz „Centra za mir, nenasilje i ljudska prava“ rekla je da su suđenja za ratne zločine neefikasna, sa dugim prekidima i ponavljanjem postupaka. Poseban su problem optužnice sa velikim brojem okrivljenih, od kojih neki nisu optuženi ni za jednu konkretnu radnju, pa se optužnice često menjaju i po nekoliko puta dok se istrage sprovode na glavnim raspravama.

Slabo interesovanje medija za suđenja

Kruhonja ipak smatra da je od 2004. do danas učinjen značajan napredak, jer je raščišćen veliki broj predmeta i smanjen broj suđenja u odsustvu. Ona je dodala da i dalje postoji veliki broj neistraženih ratnih zločina i nedovoljno kapaciteta da se to učini. Organizacije za ljudska prava smatraju da je potrebno oživeti rad istražnih centara u četiri najveća županijska suda, ali i ojačati specijalizovane timove državnog tužilaštva. Šef „Građanskog odbora za ljudska prava“ Zoran Pusić istakao je problem sve slabijeg medijskog interesovanja za suđenja za ratne zločine i naveo da to doprinosi i stvaranju klime nezainteresovanosti društva i javnosti da se ti zločini zaista procesuiraju.