Sadnja voća u jesen

To omogućuje korišćenje zemljišne vlage, pa će u proleće novoformirane žilice da crpe dovoljno hranljivih materija i omoguće blagovremeno kretanje vegetacije. Ako se sadnice blagovremeno posade u jesen, bolje izdrže hladnoću nego ako zimu provedu utrapljene i sade se na proleće. Za njih nema opasnosti od izmrzavanja ni pri osetnijim zimskim hladnoćama.

Poznije jesenje sađenje treba da se izbegava, posebno ako je zemljište zbijeno i slabije pripremljeno. Posađene voćke biće izložene oštećenju žila od niskih temperatura ili mogu da satrunu ako je vlažnost zemljišta velika. U našim uslovima sadnja ne treba da počne pre 20. oktobra, jer sadnice pre toga nisu dovoljno zrele. Sadnice koštunjavog voća kasnije završavaju vegetaciju (kasnije sazrevaju), pa zato kasnije treba da se sade. Sadnice šljive na džanarici, trešnje i višnje na magrivi i breskve zrele su tek početkom novembra. Sitno jagodasto voće može da se sadi već krajem septembra i početkom oktobra.

Dubina na kojoj voćke treba da se sade zavisi od pripremljenosti i osobina zemljišta, od vrste voća i podloge. Po pravilu, dubina je kao u rastilu. Ako se voćnjak podiže na padini, onda se sadnice, u gornjem delu, sade nešto dublje zbog spiranja zemljišta, a u donjem delu sade se pliće zbog nasipanja zemljišta. Pre sađenja sadnice pažljivo treba da se pregledaju i posebna pažnja da se obrati na korenov sistem (da li je dovoljno razvijen i žiličast, da nije isušen ili stradao od niskih temperatura, da nema jačih mehaničkih povreda…). Ako su žile i najmanje uvenule, onda ih treba držati u vodi najmanje 24 sata. Zdrave i dobro raspoređene žile treba oštrim makazama ravnomerno da se skrate, ali da ostanu dovoljno dugačke. Poželjno je da se koren sa već skraćenim žilama potopi u dvopostotni rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka, a onda u kašu od goveđe balege, ilovače i vode (ili rastvor fitihormona). U ovoj smesi žile treba da ostanu od 12-24 sata da bi se osvežile, ali i poboljšali uslovi za obrazovanje tvornog tkiva. Veličina rupe traba da bude onolika koliko je potrebno da žile mogu lako i dobro da se rasporede. Dovoljno je da rupa bude 50cm široka i 40cm duboka. Ukoliko je kopanje jame jedini način pripremanja zemljišta za sadnju, onda jama treba da bude šira i dublja (1,5 – 2×0,6 m). Ovako pripremljene jame, dve nedelje pre pre sađenja, treba da se delimično popune zemljom kako bi se slegla i odredila pravilna dubina sađenja.

Dubina sađenja se reguliše stavljanjem trošne zemlje na dno jame ako je duboka ili vađenjem zemlje ako je plitka. Jedan radnik drži uspravno sadnicu i rukom raspoređuje žile, a drugi oko i preko njih navlači trošnu plodnu zemlju. Kada se žile pokriju, zemlja se nagazi od periferije jame prema sadnici. Ako je zemljište teško i vlažno, onda je gaženje laganije i kraće. U slučaju da se sadnica zaliva, onda gaženje nije potrebno, jer se zalivanjem zemlja dovodi u kontakt sa žilama i posađena sadnica se dobro učvrsti. Kad se nabaci dovoljno zemlje i završi gaženje, po površini treba da se doda zgoreo stajnak preko koga se nabaci sloj zemlje. Stajsko i ostala organska đubriva ne smeju da budu u dodiru sa žilama, jer otežavaju kretanje vlage iz dubljih slojeva.

Posle završene sadnje zemlja oko sadnice ne treba da se izravna sa ostalom površinom, već iznad jame treba da se doda sloj za oko 15 cm od okolne zemlje. Najbolje je ako se posle organskog đubriva oko sadnice nabaci zemlja i napravi malo ulegnuće („činija“) u koje će se voda slivati oko sadnice.

Svetlana Šućević, dipl. ing poljoprivrede