Šahovska Olimpijada

zastava sa pet krugova različitih boja, a svaki krug je predstavljao jednu od pet disciplina „Misaonih igara“. Ako niste znali to su : bridž, šah, go, dame i kineski šah! Ali u Pekingu je glavna pažnja bila posvećena bridžu za koji je Bil Gejts izjavio : „On ima sve elemente i vrednosti sporta i zato sam ja njegov obožavalac!“ Doduše u zvaničnom biltenu su citirane i druge izjave:
„Misaone

igre su dragocene za zabavu ljudi, a naročito šah koji može da pruži ista zadovoljstva kao ljubav i muzika! (Taraš) „Šah je najvažnija igra koja razvija inteligenciju!“ (Volter) „Šah je važan za svaku porodicu koja želi da živi u harmoniji“(Puškin)
Zanimljivo je da je rasprava o šahu (da li ga uvrstiti u olimpijske discipline) vodjena još 1924. godine prilikom organizovanja Očimpijade u Parizu!
Ustvari sve je počelo na kongresu Britanske šahovske federacije koji je održan 1922. godine u Londonu i na kome je Snosko-Borovski (ruski šahovski majstor koji je živeo u Parizu) izneo predlog da se organizuje ekipno svetsko takmičenje Šahovska olimpijada i da to bude pandan sportskoj Olimpijadi koja je pripremana u Parizu za 1924. godinu! Ideja je bila prihvaćena, ali se onda javio drugi problem: organizatori 8. letnje Olimpijade su istakli da se ove igre organizuju samo za one koji se bave amaterskim sportom, a da medju šahistima ima i profesionalaca koji se ne uklapaju u ideju sportskog amatarizma.
Tako je još onda šah ispao iz olimpijskog nadmetanja, ali je Francuska šahovska federacija bila uporna da organizuje ovakvo takmičenje, pa ga je umesto „Olimpijada“ nazvala Turnirom nacija. Turnir je bio organizovan u hotelu „Mažestik“ u Parizu od 12-20 jula 1924. pa su kao na onoj „pravoj“ olimpijadi podeljene zlatna,srebrna i bronzana medalja ekipama 1.Čehoslovačke 2.Madjarske 3.Švajcrske. I još jedna zanimljivost: direktor prvog
Turnira nacija bio je Aleksandar Aljehin.
Kao sećanje na tu prvu nesudjenu šahovsku olimpijadu ostao je saćuvan jedan broj partija od kojih smo izabrali jednu koja se završila lepom kombinacijom u 15. potezu: I jedan kuriozitet:Rumun Jon Gudju (rodjen 1897.) pojavio se 60 godina kasnije i na Olimpijadi u Solunu 1984. ali ne kao igrač već kao član turnirskog odbora i tako bio najstariji učesnik Olimpijada!
Jon Gudju – F. Jonet, Pariz 1924.
1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Se4 6. d4 ed4 7. c3 dc3 8. Te1!
Ovde su počeli problemi zbog nepreciznog tretiranja otvorene varijante španske partije,ali dvadesetih godina prošlog veka nije postojao „Šahovski Informator“ a još manje „Chess Base“ u kompjuterskoj bazi! 8… d5 9. Sc3 Le7 10. Dd5 Dd5 11. Sd5 Sd5 12. Lc6 bc6 13. Sc7 Kd7 14. Sa8 Ld8 15. Se5 i crni se predao.
Na žalost ovo parisko takmičenje nije priznato kao prva šahovska olimpijada,kao ni onaj drugi Turnir Nacija koji je dve godine kasnije organizovan u Budimpešti i na kome su učestvovali Madjarska,Jugoslavija, Rumunija i Nemačka, a u poslednjem trenutku su odustali Austrija i Čehoslovačka. Zlatna medaljaje ovoga puta pripala domaćinu – Madjarskoj! Ali pravu zlanu medalju Madjarska je osvojila već 1927. godine u Londonu kada je odigrana i prva Šahovska očimpijada na kojoj je igralo 16 timova.Za one koji vode evidenciju o odigravanjima olimpijada evo i spiska :
II.Hag – 1928, III Hamburg- 1930, IV Prag – 1931, V Folkston – 1933, VI Varšava – 1935, VII – Stokholm 1937, VIII Buenos Aires – 1939. IX Dubrovnik – 1950. X Helsinki – 1952. XI Amsterdam – 1954. XII Moskva – 1956- XIII Minhen – 1958, XIV Lajpcig – 1960. XV Varna – 1962. XVI Tel Aviv – 1964. XVII Havana – 1966. XVIII Lugano- 1968. XIX Zigen – 1970. XX Skoplje- 1972. XXI Nica – 1974. XXII Haifa – 1976. XXIII Buenos Aires – 1978. XXIV Malta – 1980. XXV Lucern – 1982. XXVI Solun – 1984. XXVII Dubai – 1986. XXVIII Solun – 1988. XXIX Novi Sad – 1990. XXX Manila – 1992. XXXI Moskva – 1994. XXXII Jerevan – 1996. XXXIII Elista – 1998. XXXIV Istanbul – 2000. XXXV Bled- 2002. XXXVI Kalvia – 2004. i XXXVII Torino – 2006.
Zanimljivo je takodje uporediti broj zemalja koje su uzele učešća na ovim takmičenjima, od one nepriznate olimpijade u Budimpešti 1926. gde ih je bilo svega 4 do prošle u Torinu gde ih je bilo 150.
Naravno, postoji čitav niz ovakvih zanimljivosti koje ćemo vam ispičati neki drugi put! Za sad samo da napomenemo da je najkraća partija trajala svega 4 poteza i odigrana je na Olimpijadi u Folkstonu 1933. Combe – Hasehfus: 1. d4 c5 2. c4 cd4 3. Sf3 e5 4. Se5? Da5 i čim je dobio prvi šah crni se predao!!
Jedan od najuspešnijih pojedinaca je bio Gari Kasparov koji je igrao na 9 olimpijada i osvojio 7 zlatnih medalja kao najbolji igrač na svojoj tabliTome je doprinela i ova pobeda protiv Ligterinka:
Do ove pozicije je došlo u partiji Kasparov – Ligterink u meču SSSR – Holandija na Olimpijadi na Malti 1980.
1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 b6 4. g3 Lb7 5. Lg2 Le7 6. Sc3 Se4 7. Ld2 Lf6 8. O-O O-O 9. Tc1 c5 10. d5 ed5 11. cd5 Sd2 12. Sd2 d6 13. Sde4 Te8 14. Dd2 a6 15. b4 Le7 16. bc5 bc5 17. Df4 Dc7 18. Sa4 Da5 19. Tb1 Ld5 20. Sb6 Le4 21. Le4 Ta7 (vidi dijagram)
I sad nastaje kombinacija koja najavljuje budućeg prvaka sveta: 22. Sc8!! napadajući topa, a crni ne može 22… Tc8 zbog 23. Df5 niti može 22… Tc7 zbog 23. Tb8 Lf8 24. Sd6 Tb8 sa iznenadjujućim napadom na crnu damu i uzimanjem Dc7 pa crnom nije preostalo ništa drugo do žrtve kvaliteta ali to nije spaslo pomenutu poziciju na dijagramu: