Sajber nasilje nad političarkama: „Uvrede i pretnje prijavljujem, ali su odgovori uvek isti“

To je konstatovano u publikaciji „Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji“ koju je objavila Šer fondacija, u kojoj je ukazano i da su političarke u našoj zemlji češće mete onlajn nasilja i govora mržnje nego političari.

Kao primer se navodi Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, koja je bila meta mizoginih napada, dovođenja u pitanje njene ženskosti i anti-LGBT retorike na mrežama zbog svoje seksualne orijentacije. I opoziciona političarka Marinika Tepić je više puta bila na meti seksističkih uvreda i ponižavanja, a vređali su je i na nacionalnoj i verskoj pripadnosti.

Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja, koja se dugi niz godina bavi i temom rodno zasnovanog nasilja putem tehnologije i medija, ističe da su, nažalost, političarke mete sajber nasilja mnogo češće nego što mislimo.

– Retke su one koje ga nisu doživele, bilo da je reč o pokušajima hakovanja, sajber uvredama, pretnjama, objavljivanju ličnih podataka (doksovanja), organizovanim napadima, otvaranja lažnih naloga na mrežama sa ciljem da se diskredituju i ponize, ili produkovanje deep fake materijala sa istim ciljem. Razlog u tome leži na preseku mizoginije i seksizma, stava da digitalno nasilje “nije pravo nasilje”, i posledično, izostanka sankcija, normalizacije nasilja kao metode komunikacije, političke netrpeljivosti, a pre svega stava da ženama nije mesto u politici – navodi Cvetinčanin Knežević.

Iskustva političarki svedoče da napadi u onlajn prostoru dolaze kako od anonimnih korisnika na društvenim mrežama, tako i od političkih protivnika i botova koji šire propagandu.

U OEBS-ovom izveštaju „Nasilje nad političarkama u Srbiji“ se ističe da, kada je reč o digitalnom nasilju, pojedini mediji predstavljaju sredstva preko kojih se sprovodi proganjanje pojedinih političarki.

U tom kontekstu se spominju tabloidni mediji, pojedini mediji čija je uređivačka politika pod snažnom kontrolom stranaka, te različite internet portale koji su kontrolisani od strane pojedinih političkih krugova. Društvene mreže takođe predstavljaju važan kanal komunikacije koji se koristi u svrhu proganjanja i psihičkog zlostavljanja pojedinih ispitanica.

– Onlajn prostor je prepun nasilja i što smo više prisutni u javnom prostoru generalno to mi se čini da smo više izloženi nasilju u digitalnom. To je moj utisak, nisam radila neko istraživanje koje bi merilo tip pretnji i napada i poredilo tretman žena i muškaraca. Ono što je činjenica je da su političari koji se uzimaju za ozbiljno i dalje pretežno muškarci pa je i ciljani obračun sa njima verovatno češći, ali su političarke standardno izložene mizoginim i seksističkim komentarima čiji je cilj omalovažavanje i unižavanje u situaciji koja već u startu nije ravnopravna i ohrabrujuća za žene – kaže za Danas Biljana Đorđević, poslanica ZLF.

Na pitanje s čim se lično suočavala, Biljana Đorđević odgovara da su to komentari ispod objava na mrežama, nakon gostovanja na televizijama ili generalno komentari na vestima u kojima se pominje.

– Dominiraju uvrede na račun izgleda i intelekta, često je komično da polupismeni komentari izriču presudu da sam neobrazovana ili da sam se nakrala kad sam bila na vlasti što je očigledna neistina, ali ima i pretnji sve više. Ne čitam sve to, verovatno često i relativizujem te stvari zato što su onlajn pa anonimnost ljudima daje slobodu da budu najgori i kažu najodvratnije stvari što uživo ipak ne čini toliko ljudi – priča Đorđević.

Ona kaže da joj kad se kreće ulicama, gradskim prevozom, kad je u prodavnicama, prilaze građani i još češće građanke da porazgovaraju, daju podršku, čak i da je zagrle i da to su u 99 odsto slučajeva samo prijatna iskustva.

– Valjda zbog tog jaza između ulice i onlajn prostora, pokušavam da ne pridajem toliko pažnje sajber nasilju, ali lagala bih kad bih rekla da na mene to ne utiče, jer znate da će mnogi ljudi biti zavedeni čitanjem onoga što botovi i zlonamerni ljudi pišu pa se u pridružuju hajci. To kvari raspoloženje, može voditi gubitku motivacije za učešćem u javnom prostoru ako je on takav, preispitivanju čemu žrtva zbog javnog angažmana ako se zauzvrat dobijaju besramne uvrede i pretnje. Naravno, kada se malo izmaknem i pogledam stvari racionalno, nastavljam dalje. Nisam rekla sebi da ću nešto prećutati zbog sajber nasilja, ali svakako jesam mnogo opreznija no što bih bila da nisam narodna poslanica i da sam odgovorna samo sebi – ističe Biljana Đorđević.

Da su političarke u većoj meri žrtve napada u onlajn prostoru slaže se i Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka.

Za to su, kaže, dva razloga: prvi jer su žene i drugi jer je nasilnicima (tu misli i na žene i na muškarce) da kada se sakriju iza lažnih profila i niknejmova, mogu da izgovore sve.

– Kao advokat sam bar 10 godina svog profesionalnog rada posvetila predmetima nasilja u porodici. Jasno mi je kako to funkcioniše i koliko teško pravosudni sistem raspoznaje alarme, nijanse i koliko je kaznena politika loša, a posebno preventiva. U poslednje vreme zbog generisanja negativnih emocija koje su posledica dešavanja u društvu, primetan je povećan broj nasilja. Kako verbalnog, psihičkog, tako i fizičkog. Kao političarka opozicije svesna sam koliko je teško i mojim koleginicama iz vlasti da se nose sa ovom vrstom nasilja. To su konstantno užasni komentari na račun fizičkog izgleda, inteligencije…a onda i uvrede, pretnje, montirane fotografije koje vas prikazuju u jezivom kontekstu – kaže Nestorović.

I sama je više puta, pogotovo na društvenim mrežama Iks i Fejsbuk dobijala pretnje, vređanja, omalovažavanja…Neretko su je i neke kolege iz opozicije takođe javno omalovažavale.

– Specifičan je bio slučaj bušenja guma na mojim kolima kada se održavala sednica o litijumu, a ja bila izvestilac u Narodnoj skupštini. Naime, tada sam pored toga što policija nikada nije veštačila moje gume na kolima, niti su me obavestili i pozvali da dam izjavu jer sam slučaj prijavila policiji, javno ismejali ne samo političari i političarke vlasti (pre svega tu mislim na predsednicu parlamenta Anu Brnabić) već i opozicione kolege, muškarci. Volela bih da vidim kako bi se oni ponašali i osećali da se njima tako nešto desilo. Nažalost diskreditacija, omalovažavanje i nedostatak elementarne kulture su postale uobičajeni metod postupanja političara na srpskoj političkoj sceni – ocenjuje Nestorović.

Kaže da je naučila da sve to prevaziđe i da na uvrede ne odgovara, ali ih pamti.

– Što se tiče režimskih medija njih tužim. Uvrede i pretnje prijavljujem, ali su odgovori uvek isti. Kao što vam je poznato situacija u tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal je takva da je jako mali broj saradnika koji rade u tom tužilaštvu, da se predmeti sporo rešavaju i slično. Nikada me nisu uplašili ili naterala da pomislim „šta mi je ovo trebalo“. Ušla sam u politiku kao ostvarena osoba i profesionalno i privatno, sa nadom da ću doprineti da pravda pobedi i da svaki čovek može da živi život dostojan čoveka. Možda je cena prevelika i zalogaj prekrupan, ali ja sam borkinja i takva ću ostati. Svi moramo dati svoj doprinos da bi popravili ovo društvo – poručuje Danijela Nestorović.

Biljana Đorđević ističe da do sada nije ništa prijavila jer joj se činilo da nije zasluživalo toliko pažnje.

– A i s obzirom da na brutalnije rodno zasnovano nasilje koje mnoge žene u Srbiji doživljavaju nema adekvatnog ni zakonskog a ni institucionalnog odgovora, birala sam da ne trošim energiju na to i verovatno sam dosta toga relativizovala. Važnije mi je bilo da radimo na rešenjima, tako smo mi unutar Autonomnog ženskog fronta, ženskog krila ZLF, od prošle godine počele da se bavimo pitanjem kriminalizacije rodno zasnovanog digitalnog nasilja, da razgovaramo na tu temu i učimo iz iskustava drugih zemalja – ističe Đorđević.

U delu javnosti vlada uverenje da javne ličnosti, samim tim što to jesu, treba da budu naviknute i na stvari kakve su pretnje, uvrede i slično, što može biti jedan od razloga zašto se sajber nasilje ne prijavljuje u velikoj meri.

Đorđević se slaže da javni funkcioneri treba da budu podložni kritici i ukazuje da u Zakonu o javnom informisanju i medijima stoji da je “izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”.

– Nemam problem sa tim, slažem se da je to potrebno. Međutim, uvrede i pretnje nisu kritičko mišljenje već je njihova namera zastrašivanje, proganjanje i bacanje stigme koje treba da nas obeshrabri ali i da postavi scenu za posmatrače da pomisle da ljudi o nama zaista tako misle. Iako smo se vremenom navikli na to i nosimo se sa time na različite načine, najčešće tako što ne čitamo sve, to stvarno ne bi trebalo da bude tako. Ljudi bi morali da budu odgovorni za izgovorenu i napisanu reč – ukazuje Đorđević.

Upitana gde je granica tolerancije Hristina Cvetinčanin Knežević odgovara da je za sajber nasilje nema.

– A to je zato što postoji rašireno mišljenje da za politiku moraš imati debelu kožu, te da to radno mesto podrazumeva trpljenje. A kada se na to nadoveže opšta društvena normalizacija nasilnih metoda komunikacije, pa i nasilja prema ženama, mnoge žene u politici ne žele da prijave sajber nasilje, često viđeno kao “manje pravo nasilje”, da ne bi ispale slabe. Prijava je važna, jer ona poručuje da je reč o problematičnom ponašanju, nečemu što je kažnjivo, a ne što ide u opis posla. Ali i kada ga pojedine prijave, institucije ne reaguju. Generalno, žene u politici retko prijavljuju nasilje, odnosno, obično prijavljuju samo ono najekstremnije, dok većina ostane u sivoj zoni normalizovanog nasilja – kaže Cvetinčanin Knežević.

Ženska (ne)solidarnost

Na pitanje kako komentariše to što među političarkama generalno nema ženske solidarnosti iako se suočavaju sa istim problemima, ona kaže da je stranačka lojalnost često jača od ženske solidarnosti.

– Sistem vrednosti u kome se žene probijaju u politiku, u kojima im, smatra se, kao ženama nije mesto, češće nagrađuje rivalstvo nego podršku. A na sve to, dobar deo političarki internalizuje patrijarhalne obrasce pa umesto da osude mizoginiju i nasilje, i same pribegavaju uvredama i napadima, da bi se dokazale – smatra naša sagovornica.

Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno stavove Evropske unije