Rektor Đokić: Pritisci na Univerzitet, pretnje i targetiranje dekana i profesora zbog podrške studentima

Đokić je, gostujući u sredu na televiziji Insajder, podsetio da je prethodni semestar završen „uz veliki napor i studenata i profesora“ – kombinacijom klasične i onlajn nastave tokom leta, te da su u septembru i oktobru završeni ispitni rokovi i da je upis novih generacija u toku.

Ove godine, kako navodi, na Univerzitet u Beogradu upisano je nešto više od 12.000 studenata – oko dva odsto manje nego prethodne godine, što objašnjava depopulacijom i rastom broja visokoškolskih ustanova.

Prema njegovim rečima, godina nije izgubljena, brucoši su upisani, a interesovanje za Beogradski univerzitet nije „onoliko smanjeno kako se u javnosti predstavlja“.

Govoreći o pritiscima na univerzitet, Đokić je rekao da se prekršajne prijave protiv dekana odnose na to što nastava nije realizovana u periodu kada su fakulteti bili blokirani, iako dekani nisu bili ti koji su blokirali nastavu. Osim toga, deo dekana, kao i članovi anketne komisije, dobijali su pretnje i targetiranje zbog javne podrške studentima, rekao je Đokić.

Treći nivo su krivične prijave protiv više dekana, svih prorektora i samog rektora, odnosno postupci koji, kako kaže, dodatno remete odnose unutar univerziteta i otežavaju rad institucija.

Kada je reč o finasijskim pritiscima, Đokić je naveo da država od marta ne otvara nove podračune u trezoru za međunarodne projekte, iako su projekti odobreni i finansirani, što blokira rad istraživača.

„Kasni i isplata zaostalih plata zaposlenima, kao i povraćaj 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima, iako je to preuzeta obaveza države“, dodao je on.

Đokić je istakao da su poslednjih godinu dana studenti „pokretači promena“ u društvu – generacija koja je istovremeno uspela da održi akademski nivo i da postane društveno aktivna.

Njihov angažman, smatra on, podstakao je ne samo kolege na drugim fakultetima, već i srednjoškolce i osnovce da prate događaje i uključe se u borbu za pravnu državu, vladavinu prava i jednake kriterijume za sve građane.

Na pitanje zašto ga ministar prosvete vidi kao „prvog blokadera u Srbiji“, Đokić je odgovorio da se u istoj poziciji nalaze svi koji su otvoreno stali uz studente – dekani, profesori i rektorski tim.

Podsetio je da su svi dekani, direktori instituta i rektorski tim od početka protesta podržali studente i da ta podrška i dalje traje, dodajući da ne krije da postoje i profesori koji ne podržavaju proteste, što je njihovo legitimno pravo.

Govoreći o improvizovanom „šatorskom naselju“ između Narodne skupštine i zgrade predsednika Srbije, gde su prethodnih dana zabeleženi incidenti i uvrede na račun majke jednog od stradalih u Novom Sadu, Đokić kaže da je reč o „nečemu potpuno anticivilizacijskom“.

On naglašava da je reč o uzurpaciji javnog prostora, onemogućavanju pristupa državnim institucijama i situaciji u kojoj građani ne mogu normalno da prolaze centrom grada, ali posebno ističe odnos prema majci poginulog mladića Stefana Hrke, Dijani Hrki, koja je došla samo da traži pravdu.

Takvo ponašanje prema nekome ko već godinu dana živi sa gubitkom deteta, kako ocenjuje Đokić, predstavlja poraz društva i način na koji se gubi svaki element elementarne ljudskosti.

Povodom skupštinske rasprave o lex specialisu o Generalštabu, Đokić je podsetio da je Generalštab delo arhitekte Nikole Dobrovića, jedno od ključnih ostvarenja moderne arhitekture u Srbiji, sa ozbiljnim urbanističkim i ambijentalnim vrednostima.

Đokić je upozorio da se posebnim zakonom, umesto javne rasprave, stručnih elaborata i međunarodnog arhitektonskog konkursa, otvara put rušenju kompleksa i gradnji novog objekta – bez uvažavanja struke i javnog interesa.

Naveo je i da su domaća i međunarodna stručna udruženja, poput Udruženja arhitekata Srbije i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom graditeljskog nasleđa, jasno poručila da zakon treba povući i da je Generalštab potrebno rekonstruisati i pretvoriti u memorijalni i javni prostor, a ne u komercijalni kompleks.