Samaras u potrazi za koalicionim partnerima

Predsednik Grčke Karolos Papuljas pozvao je Samarasa na razgovor i ovlastio ga da formira novu Vladu, za šta ima rok od tri dana, prenele su agencije. Prema Ustavu Grčke, predsednik daje najvećoj stranci tri dana da formira Vladu, a ukoliko ona u tome ne uspe, sledeće dve najveće stranke dobijaju priliku da formiraju Vladu. Ukoliko to ni njima ne pođe za rukom, za oko tri nedelje se raspisuju novi izbori.

Profesor Dimitris Kacikas sa Atinskog univerziteta kaže da je najveća opasnost to što neće biti većine jedne stranke. „Biće neophodna koaliciona vlada, a to nije grčka tradicija. Očigledno se menja život Grčke u temelju, računajući i politički život i način formiranja vlasti. To bi moglo da bude nagoveštaj velike političke nestabilnosti u Grčkoj“.

Stručna javnost strahuje da Nova Demokratija možda neće biti u stanju da formira vladu, moglo bi biti novih zahteva za izbore, pa čak i pokušaja stvaranja koalicije levičarskih i desničarskih stranaka koje se protive merama štednje. To bi, kako ukazuje, moglo ugroziti grčki program smanjenja deficita i ponovo pokrenuti pitanja o članstvu te zemlje u evrozoni.

– Puna sam nade, ali sam istovremeno uplašena. Novi izbori ništa neće da donesu, ali bar šaljemo poruku političarima i Evropljanima da je potrebno da obrate pažnju i prestanu da nas zapostavljaju, kazala je službenica Sofija Caliki (36).

Dobri poznavaoci prilika ukazuju da će Nova demokratija i PASOK morati da vrbuju jednu od pet partija koje su se usprotivile poslednjem paketu pomoći za Grčku, ukoliko žele da obnove savez.

Dve proevropske grčke partije koje su krajem prošle godine formirale koalicionu vladu, Pasok i Nova demokratija na nedeljnim vanrednim parlamentarnim izborima osvojile su zajedno 32,4 odsto glasova. Podaci pokazuju da su te dve stranke, pristalice oštrih mera štednje koje su Grčkoj u zamenu za kredit nametnule EU i MMF, doživele debakl, te će u budućem parlamentu imati 150 poslanika što je nedovoljno za apsolutnu većinu. Te dve stranke su na prošlim izborima 2009. zajedno osvojile 77,4 odsto glasova.

Veliki pobednici jučerašnjih izbora su radikalna levičarska formacija Siriza (16,17 odsto), koja se protivi sporazumu Grčke s kreditorima, a od nedelje je druga politička sila u zemlji. Uspeh na izborima ostvarili su i neonacisti iz stranke „Zlatna zora“, koja sa gotovo sedam odsto glasova prvi put ulazi u Parlament.

– Šokiran sam da su oni ušli u Parlament. Nisam to očekivao i bojim se. Smatram da je neodgovorno glasati za njih. Mi Grci nismo fašisti, izjavio je Panos Aleksopuljos (74).

Sa obzirom na ovakav scenario, analitičari ocenjuju da će socijalistima iz Pasoka i konzervativcima iz Nove demokratije biti veoma teško da sami sastave koalicionu vladu da bi nastavili da sprovode rigorozan plan štednje i time obezbedili dalju finansijsku pomoć MMF i EU.

Grčka će već sledeće nedelje biti na testu kada Parlament treba da odobri dodatno smanjenje potrošnje za 11 milijardi evra za 2013. i 2014. u zamenu za dodatnu finansijsku pomoć EU i MMF. Stiče se utisak da će to biti težak zadatak, ukazuju analitičari, čak i kada bi Grčka sledeće nedelje dobila novu vladu. Oni takođe upozoravaju da bi zbog rascepkanosti glasova bez presedana mogle da uslede nedelje političke nestabilnosti.

– Grčka šalje jasnu poruku u inostranstvo da joj je dosta mera štednji, ocenio je direktor Južnoevropskih studija na Univerzitetu Oksford.

Brisel traži da nova vlada poštuje obaveze

Brisel – Evropska komisija očekuje od nove vlade Grčke da poštuje svoje obaveze preuzete u okviru plana pomoći Grčkoj, rekla je juče jedna od portparola Komisije. „Grčka još nema novu vladu, ali Komisija se nada da će nova vlada poštovati obaveze koje je Grčka preuzela“, rekla je portparolka Komisije Pija Ahrenkilde-Hansen, „Komisija je naravno spremna da nastavi da pomaže Grčkoj u reformama koje se sprovode u okviru drugog programa ekonomskog prilagođavanja.“ Beta