Jučerašnji samit lidera država članica EU bio je poslednji u nizu razgovora na temu kako spasiti valutu bloka od negativnih posledica dužničke krize. Imajući u vidu planove evropskih čelnika da se udvostruči broj ovakvih zasedanja u narednih devet meseci, zvaničnici se privatno pitaju da li će takvi samiti „povrediti“ ili „izlečiti“ valutu 16 država evrozone i jedan od istaknutih projekata jedinstvene Evrope koji je u proteklih nekoliko meseci na ozbiljnom testu.
Medijske i spekulacije sa tržišta postale su, kažu posmatrači, glavna crta evropskih samita neka vrsta motora kojih se širi Briselom. Dan pre jučerašnjeg samita Evropska komisija negirala je navode da lideri EU razmatraju kreditnu liniju od 250 milijardi evra ili 308 milijardi dolara za Španiju, čija ekonomija popušta pod naletom krize. Ovo nije prvi put da su napori u cilju dugoročnog oporavka evra pali kao žrtva medijskih spekulacija. Kada su se evropski lideri u februaru okupili kako bi razgovarali o evropskoj ekonomiji ti napori potpali su pod senku medijskih alarma povodom Grčke. „Postoji vakum efekat“, kaže jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman. „Ovi samiti imaju tendenciju da privuku sporna pitanja a potom postaju neka vrsta taoca“.
Danijel Gros, direktor Centra za evropske političke studije tvrdi da su rezultati samita često neimpresivni. „To je improvizacija, i više reakcija od akcije. Kada nemate bolji plan i ne razumete finansijska tržišta prosto morate da reagujete“.
S druge strane, dužnička kriza otkrila je hroničan nedostatak ekonomske konvergencije i potrebe za boljim strukturama. Tim povodom došlo je do nesaglasja između Francuske i Nemačke, dve uticajne ekonomije i politike na Starom kontinentu. Berlin vrši pritisak da EU dobije veća ovlašćenja da se nosi sa nesolventnošću evrozone te sankcionisanju onih koji krše pravila, potez za koji Francuska kaže da nije neophodan. To je dovelo do tenzija sa Britanijom, koja nije članica evrozone, i koja kaže da budžetski podaci jednostavno ne mogu biti dati Briselu pre nego što prođu britanski parlament.
U pogledu strukture, Francuska zagovara stvaranje regularnih sastanaka lidera 16 članica evrozone, koji bi u najmanju ruku smanjili ulogu devet članica EU koje ne koriste evro. Čarls Grant, direktor Centra za evropske reforme smatra da „što se više oni budu sastajali više će postajati kolegijalniji a samit time počeće da shvataju jedni druge“.
Nemačka preferira ideju da svih 27 šefova država članica EU učestvuju u ekonomskim raspravama. Kada je reč o pitanju budžetske strogosti nemačka kancelarka Angela Merkel shvata da ima više saveznika među dvadesetsedmoricom nego među 16 predstavnika. Pre dva dana Merkelova je sa francuskim liderom Nikolom Sarkozijem postigla kompromis da bi ekonomske odluke trebalo da budu donošene među 27 predstavnika EU. Iako se čini da je ovo pobeda za Berlin, pojedine diplomate veruju da se Pariz samo taktički povukao pre nego predao povodom ovog pitanja. Analitička javnost na kraju navodi da ovakvi samiti često odvraćaju pažnju od preko potrebnih reformi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
