Do novih izbora za Nacionalni savet Bošnjaka, u Novom Pazaru sedišta imaju dva Bošnjačka nacionalna veća (BNV). Ono u tehničkom mandat i ono nepriznato. Čelnici obe institucije tvrde da su u zakonskim okvirima. Zajednička je nacionalna zastava i obeležavanje nacionalnih praznika. U ovom gradu se, na dva kraja, istovremeno se obeležavaju bajrami, 11. maj – Dan bošnjačke nacionalne zastave i 20. novembar – Dan Sandžaka. Ovo je najaktuelnija podela u ovdašnjem bošnjačkom korpusu.
Novi izbori bi trebalo da razreše ovaj paralelizam, pod uslovom da sve zainteresovane strane pristanu da uđu u novu izbornu trku za BNV. Najjači takmaci, Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ), muftije Muamera Zukorlića, i Bošnjačka lista koju podržava Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejmana Ugljanina, za izlazak na nove izbore imaju uslove. BKZ ima preduslove i uslove. Preduslovi su: akreditacija Internacionalnog univerziteta, jedinstvena Islamska zajednica (IZ), vraćanje vakufske imovine i očuvanje postojeće i vraćanje 39 učitelja u osnovne i srednje škole. Uslovi su: zajednička komisija, u kojoj bi predstavnike imala BKZ, za sređivanje posebnog biračkog spiska, učešće predstavnika BKZ u stalnim biračkim odborima i izbornim komisijama na svim nivoima i posmatranje izbora OEBS i ostalih međunarodnih institucija. Bošnjačka lista, čiju okosnicu čine čelnici IO BNV u tehničkom mandatu, uz konstataciju da je „zaustavljen proces ostvarivanja nacionalnih prava Bošnjaka“ zahteva: rasvetljavanje i procesuiranje odgovornih za ratne zločine i masovno kršenje ljudskih prava sandžačkih Bošnjaka iz devedesetih godina, nastavak ostvarivanja nacionalnih prava i delotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu u Srbiji. Predsednik IO BNV u tehničkom mandatu i nosilac Bošnjačke liste na prošlogodišnjim izborima, Esad Džudžević, smatra da bi najbolje bilo da izbori budu na jesen, jer do tada bi bilo dovoljno vremena za postizanje unutar bošnjačkog konsenzusa i stvaranje jedinstvene platforma „za dijalog sa državom u postizanju partnerskog odnosa za realizovanje proklamovanih ciljeva“.
U svim previranjima na aktuelnosti, već tri i po godine, ne gube ni podele u Islamskoj zajednici. Na razdaljini od samo stotinak metara nalaze se sedišta IZ u Srbiji na čelu sa muftijom Muamerom Zukorlićem i Rijaseta IZ Srbije čiji poglavar je reis-ul-ulema Adem Zilkić. Od raskola u oktobru 2007. godine, odnosi između dve IZ su opterećeni međusobnim optužbama, neuvažavanja, a bilo je i fizičkih sukoba. IZ Srbije ima svog predstavnika u Vladinoj komisiji za veronauku, IZ u Srbiji od septembra prošle godine nema. Od početka ove školske godine u islamskoj verskoj nastavi u osnovnim i srednjim školama preovladali su kadrovi IZS, a 39 veroučitelja IZ u Srbiji našlo se van učionica. U ovom gradu već desetak godina radi Fakultet za islamske studije (FIS), čiji je osnivač IZ u Srbiji, a od pre mesec dana radi konsultativni centar Fakulteta islamskih nauka (FIN) iz Beograda, osnivač je IZS. Stalna adresa za upućivanje optužbi zbog ovakve situacije su država i dva ministra iz ovog kraja, Ljajić i Ugljanin.
Autonomija Sandžaka je stara tema, koja se trenutno pominje sa dve adrese. Nedavno je Esad Džudžević, predsednik IO BNV u tehničkom mandatu, nabrajajući uslove za izlazak na nove izbore za BNV, objasnio da se u delotvorne učešće Bošnjaka, između ostalog, podrazumeva i „dogovor o nekoj vrsti regionalne autonomije za šest sandžačkih opština po standardima EU“. Odmah je usledila informacija, na sajtu Mešihata IZ u Srbiji, da je formiran Inicijativni odbor Pokreta za autonomiju Sandžaka. Inicijativa je potekla od sandžačke dijaspore bliske muftiji Zukorliću. To će biti „nadstranačka organizacija koja će baštiniti tekovine decenijske borbe sandžačkih naroda za autonomiju Sandžaka“ – objasnili su pokretači inicijative, a cilj je „internacionalizacija statusa ovog regiona i formiranje jedinstvene autonomne prekogranične pokrajine Sandžak“. Motivi za formiranje Pokreta su najgrublji oblici diskriminacije ovog područja, nespremnost Podgorice i Beograda da pitanje statusa Sandžaka stave na dnevni red, loša ekonomska situacija i diskriminacija ovog regiona i naroda koji živi u njemu od strane vlasti Srbije i Crne Gore i sve češće izjave nekih političara i stranaka „da je status Sandžaka završena stvar“. Inicijativni odbor za formiranje Pokreta za autonomiju Sandžaka smatra da je „status Sandžaka pitanje svih pitanja u sandžačkoj politici i budućnosti, da jedino autonomija stvara uslove za potpunu ravnopravnost svih njenih građana, da to ne narušava postojeće državne granice i da je za rešavanje tog pitanja potrebno alarmirati i dobiti podršku međunarodne javnosti. Inicijativni odbor se poziva na odluke ZAVNOS-a od 20.novembra 1943.godine u Pljevljima o autonomiji Sandžaka i odluku o ukidanju autonomije od 29. marta 1945. godine. Inicijativni odbor ima 15 članova iz Nemačke, Turske, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Priča o autonomiji ovog područja nije novijeg datuma. Glasnije je krenula u opticaj početkom devedesetih godina kada je formirana SDA Sandžaka, koja je u oktobru 1991. godine organizovala referendum i dobila rezltata da se od broja izašlih više od 98 odsto izjasnilo za autonomiju. Sada se rezultati tog izjašnjavanja, po potrebi, baštine. Većina bošnjačkih partija, a ima ih 11 registrovanih, ovaj region vide kao decentralizovani deo Srbije sa sedištem u Novom Pazaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
