Šangajska organizacija kao protivteža NATO

političke pritiske na Evropu, uključujući Kavkaz, a takođe Bliski i Srednji istok. Okupacija Avganistana i Iraka, instaliranje vojnih baza u zemljama Persijskog zaliva i Centralne Azije, namera da se potčini Iran, usijavanje situacije oko Sirije, delovanje u državama Srednje Azije, uključujući Mongoliju – sve je to u cilju da se zadrže Kina i Rusija, da se spreči njihova saradnja sa Indijom i Iranom. To jest, sa onim snagama koje mogu biti prepreka za realizaciju planova SAD o uspostavljanju kontrole nad regionima Azije koji poseduju osnovne energetske resurse.

Lična karta organizacije

Šangajska organizacija za saradnju je međuvladina organizacija čiji je osnovni cilj bezbednosna saradnja država članica. Osnovali su je 2001. lideri Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana i Uzbekistana. Vodeće telo organizacije je Savet šefova država, a drugo po značaju je Savet šefova vlada. Unutar organizacije postoji i Regionalna antiteroristička struktura čiji je zadatak da se bori protiv „tri zla“: terorizma, separatizma i ekstremizma. Države članice dosad su organizovale više zajedničkih vojnih manevara. Status posmatrača u organizaciji imaju Pakistan, Indija, Iran i Mongolija. Belorusija je podnela zahtev za status posmatrača, ali ruski ministar odbrane Sergej Ivanov smatra da su šanse da ga dobije male, pošto je reč o „čisto evropskoj zemlji“. SAD su podnele zahtev za status posmatrača 2005, ali su bile odbijene.

Uspešnost njihovog delovanja na planu daljeg prodora u kontinent zavisi od direktnog dostupa odgovarajućim regionima. Međutim, zaglibivši se u Avganistanu i Iraku, a takođe suočene sa nepouzdanošću Pakistana, i poteškoćama u Turskoj, SAD su, po svoj prilici, za to izabrale kavkaski koridor – preko Gruzije, a potom preko Azerbejdžana. Sasvim je verovatno da su upravo u tome i koreni podsticanja gruzijskog rukovodstva na avgustovsku avanturu. A i drugi potezi SAD – osiguranje ubrzanog prijema u NATO Bugarske i Rumunije, instaliranje u Evropi elemenata PRO takođe se mogu smatrati sastavnim elementom tog koridora.
Pojedinim, čak velikim zemljama, veoma je teško da se suprotstave spoljašnjem, koordiniranom pritisku. Zato je u svetu u poslednje vreme došlo do stvaranja petnaestak regionalnih i međudržavnih organizacija koje imaju za cilj zaštitu sopstvenih interesa u suprotstavljanju izazovima savremenosti: Zajednica nezavisnih država, Južno zajedničko tržište, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju, Šangajska organizacija za saradnju, Afrički savez itd.
Među njima Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) zauzima posebno mesto. Ono je uslovljeno njenim parametrima: teritorija država u njenom sastavu zauzima 20 odsto kopna, sa 25 odsto stanovništva čovečanstva, ukupnim svetskim bruto društvenim proizvodom gotovo 15 odsto, a pri tom je godišnji priraštaj najviši u svetu. Kao posledica toga ŠOS je sposobna da se transformiše u jednu od najutoritarnijih i najuticajnijih regionalnih organizacija na planeti. I njene pozicije o ovim ili onim međunarodnim pitanjima neće biti moguće ignorisati.
Pri tom ŠOS sve više demonstrira samostalnost. Pored ostalog, na samitu u Biškeku 2007. rečeno je da „stabilnost i bezbednost u Centralnoj Aziji mogu biti osigurani pre svega snagama država tog regiona, na bazi afirmisanih u njemu regionalnih međunarodnih organizacija“. To se može tretirati i kao želja ŠOS da samostalno rešava probleme regiona, i kao signal SAD i NATO da ne postoji potreba da se Centralna Azija uključuje u zonu njihove odgovornosti.
Danas mnoge zemlje i međunarodne organizacije ispoljavaju zainteresovanost za saradnju sa ŠOS. A skeptični odnos prema njoj od strane Zapada zamenjen je činjenjem u pravcu smanjenja njene efikasnosti. Zbog toga se preduzimaju pokušaji da se uvuku članice ŠOS u bilateralne odnose sa SAD, Evropskom unijom, NATO i Japanom i da se stvore alternativne ŠOS međudržavne oprganizacije u regionu (projekti „Veliki Bliski istok“, „Kaspijska straža“, „Velika centralna Azija“ itd.). A takođe da se u očima svetskog javnog mnenja stvori negativni lik ŠOS. Zbog toga se evidentno u negativnom svetlu prikazuju ciljevi i usmerenost mera koje se provode u okvirima Organizacije za suprotstavljanje terorizmu i ekstremizmu. Mnogi zapadni politikolozi govore o tendenciji pretvaranja ŠOS u anti-NATO.
Međutim, ŠOS je organizacija sa više ciljeva čija delatnost obuhvata ne samo oblast bezbednosti već i sferu ekonomije, politike i humanitarne saradnje. Istina, dinamika ekonomske integracije usled niza objektivnih okolnosti, povezanih sa karakteristikama privrednih kompleksa zemalja regiona, zaostaje iza željenog i koncentrisana je uglavnom na saradnju u sferi energetike i saobraćajnih komunikacija. Zato zemlje Centralne Azije izražavaju zainteresovanost za pospešivanje prijema u članstvo Organizacije nekih posmatrača pri ŠOS, pre svega Indije i Irana.
Međutim, širenje ŠOS, sem povećanja njenog ukupnog potencijala, nosi u sebi i mogućnost angažovanja Organizacije u rešavanju problema koji mogu iskomplikovati situaciju unutar nje same (nestabilnost u Pakistanu, indijsko-pakistanske protivurečnosti, trvenja Irana i SAD i zemalja EU).
Izuzetak može biti Mongolija, čiji prijem u članstvo ŠOS, iako neće doneti značajnije pojačanje Organizacije, ipak će u određenom stepenu otežati delovanje SAD na planu podsticanja u njoj procesa „demokratizacije“. Celishodno je, po mišljenju eksperata, i još šire angažovanje u radu ŠOS Turkmenistana, koji će najverovatnije biti naredni objekat napora SAD u pravcu jačanja pozicija u Prikaspijskom regionu i Centralnoj Aziji u celini.
Treba biti spreman na novi talas neobjektivnog prikazivanja i neosnovanih pretenzija prema radu ŠOS od strane SAD i zemalja koje su na pravcu njene politike. Pri tom oni neće uzimati u obzir ni izjave rukovodstva Organizacije, ni dokumenta koje ona usvaja i koji očigledno svedoče da stvaranje ŠOS i njen razvoj nisu usmereni protiv bilo koje države, već imaju za cilj isključivo održavanje stabilnosti u regionu, osiguranje ekonomske izgradnje i bezbednosti njenih članica. Nažalost, borba na kavkaskom prostoru će imati nastavak.