Špansko predsedavanje Evropskoj uniji koje se završava danas, biće zapamćeno pre svega po „haotičnoj spoljnoj politici“ i „nevidljivosti“ premijera te države Hosea Luisa Sapatera, tvrde pojedini analitičari pozivajući se na izjave nekih pripadnika diplomatskih krugova.
Prema njihovom mišljenju, odluka američkog predsednika Baraka Obame da već u februaru otkaže učešće na samitu EU-SAD koji je trebalo da bude održan u Madridu polovinom godine i da predstavlja „dragulj u kruni predsedavanja Španije Uniji“, bio je prvi udarac za Španiju. Štaviše, vlada u Madridu nije dobila šansu da „zablista na međunarodnoj sceni“ jer je kasnije otkazan i samit 27-članog bloka sa arapskim i izraelskim liderima.
Dobri poznavaoci prilika takođe tvrde da Sapatero nije odigrao značajnu ulogu prilikom pronalaženja odgovora na finansijsku krizu s kojom se suočila evrozona, već da su taj zadatak umnogome ispunili predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, kao i lideri Francuske i Nemačke, budući da su postigli saglasnost o pokretanju takozvanog „spasilačkog fonda“ i nametanju novih pravila u domenu ekonomije.
Neki diplomatski krugovi ocenjuju da je španski premijer namerno bio u senci jer je Lisabonskim ugovorom, sporazumom o reformama EU, predviđeno da predsednik vlade države koja predsedava Uniji pomaže predsedniku Evropskog saveta a ne da vuče konce politike. „Sapatero je bio na pravom mestu, jer je ostao u senci a istovremeno podržavao Hermana van Rompeja“, izjavio je neimenovani španski diplomata.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da se Sapatero „skrivao“ iza Van Rompeja da bi skrenuo pažnju evropske javnosti sa činjenice da se španska privreda gotovo našla pred kolapsom. „Španci su želeli da izbegnu pitanje šta će preduzeti da se izbore s krizom u sopstvenoj državi“, ocenio je neimenovani diplomata iz Brisela.
Trzavice Moratinosa i Eštonove
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, koji se smatra „desnom rukom“ Sapatera, navodno nije uspeo da tokom prethodnih šest meseci usaglasi stavove o važnim pitanjima sa ministarkom inostranih poslova EU Ketrin Ešton. Kao argument za takav stav, analitičari navode seriju jednostranih poteza koje je preduzelo Ministarstvo inostranih poslova u Madridu. Ilustracije radi, Moratinos je kazao da 27-člani blok treba da normalizuje odnose sa Kubom, što su neki protumačili kao dokaz da Španija ne vodi računa o zaštiti ljudskih prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
