Sara i Samanta u centru pažnje

 Značaj „političkih supruga“ bez presedana samo je jedan od aspekata izborne kampanje u Britaniji, zahvaljujući kojem ona podseća na američke predsedničke izbore kao nikada do sad. Dovoljno je spomenuti da je Dejvid Kameron, lider torijevaca, svoju „bolju polovinu“ Samantu nazvao svojim „tajnim oružjem“.

Kako navode dobri poznavaoci prilika, britanski političari se okreću prekookeanskim prostorima ne bi li pronašli nove metode za vrbovanje birača. Taktike i strategije obuhvataju upotrebu internet kampanje za zauzdavanje narodnih aktivista u stilu Baraka Obame, aktiviranje istaknutih ličnosti, predsedničke debate američkog tipa i angažovanje političkih konsultanata na obe strane koji su pomagali uspešnu kampanju današnjeg predsednika SAD 2008.

Stavljanje akcenta na istaknute ličnosti ukazuje na činjenicu da su britanski opšti izbori počeli više da liče na predsedničku izbornu utakmicu nego na borbu konkurentskih političkih tabora. Zašto su u centru pažnje promene? Zato što ih priželjkuju britanski birači, ocenjuju dobri poznavaoci prilika. „Ovo su prvi izbori na kojima se zapravo lideri kao individue kotiraju kao i politika među prioritetima glasača“, kaže Rodžer Mortimor, šef političkog istraživanja u agenciji za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos MORI.

Stoga ne treba da čudi to što su se torijevci okomili na Brauna, kome nedostaje harizma i komunikacione veštine njegovog prethodnika Tonija Blera. Braunova supruga Sara ima važnu ulogu u naporima da se humanizuje lik lidera Laburističke partije, koji se često doživljava kao strog, te ga je na prošlogodišnjoj konferenciji laburista predstavila kao „Moj suprug, moj heroj“.

Sara je pre udaje za Brauna i odluke da se posveti porodičnom životu i dobrotvornom radu bila istaknuta ličnost u poslovima PR, a tokom prošle godine popularnost joj je znatno porasla u javnosti, budući da je broj njenih sledbenika koji prevazilazi milion na društvenoj mreži Tviter šest puta veći od broja članova Laburističke partije. Konzervativni aktivisti se nadaju da će njen uspeh zaseniti Samanta Kameron, direktorka kompanije koja se bavi luksuznom robom i potomkinja kralja Čarlsa II. Stav, izjave i na prvom mestu kreacije koje nose obe supruge stalno su prisutni u britanskoj dnevnoj štampi, što se, kako se čini, ni Kameron ni Braun ne trude da speče. A zašto? Odgovor možda leži u činjenici da sve partije veliku važnost pridaju ženskom delu biračkog tela, koji je na prethodna dva izbora favorizovao laburiste, ali koji, kako pokazuju ankete javnog mnjenja, sada podršku pružaju konzervativcima, i to sa 37 odsto, dok se za suprotni tabor izjasnilo 29 odsto.

Prema mišljenju Sare Lafam, konsultanta u PR koji sada živi u Londonu, američko iskustvo je imalo velikog uticaja na izbore kada je reč o ženskom delu biračkog tela. „Mnogi smatraju da su žene birači dosta pomogli Obami da odnese izbornu pobedu, a to sada postaje faktor i na britanskim izborima“, smatra Lafamova. Sem Bejker, glavni i odgovorni urednik jednog od vodećih ženskih časopisa u Britaniji, takođe deli mišljenje da se u aktuelnoj izbornoj kampanji oseća uticaj Mišel Obame, ali on ističe da su pokušaji da se vrbuju glasovi žena deo britanske politike još od sredine 1990-ih.

Dobri poznavaoci prilika takođe navode da britanska kampanja liči na američke izbore i zbog upotrebe prostora na internetu. Naročito su laburisti dosta uložili u strategije da pomognu članovima partije da pristupe bazama podataka pomoću kojih mogu da kontaktiraju birače i sa njima uspostavljaju veze. „Kroz istoriju laburisti su koristili tehnologije kao vid kontrole“, rekao je Daglas Aleksandar, izborni koordinator partije, „Koristili bismo pejdžere i faks za slanje poruka narodu, kako bismo im rekli čiju stranu da zauzme. Ono najbitnije što smo naučili iz Obamine kampanje jeste upotreba tehnologija za davanje ovlašćenja pristalicama“.