Saša Janković: Režim prešao granice dopuštenog

On ne može da shvati kako čovek koji vidi toliko nezadovoljstvo naroda sam ne donese odluku da se povuče i pokaže da mu je preči spokoj i miran napredak zemlje, nego da ostane na vlasti i dokazuje da je pravu.

Vučić to naravno neće uraditi, ali to je njegova krivica, a ne naša, ocenio je Janković u serijalu Kvaka 23 i predočio da je režim prešao granice dopuštenog.

Kako je ocenio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, situacija u Srbiji danas nije samo najveća kriza u ovom veku, već i najveća šansa da se raskrsti sa autokratskim populizmom.

Mnogi u svetu sa velikom nadom gledaju u mladost Srbije, kao mogućnost da iznedri rešenje iz ovakve situacije, koja je stvorena i u njihovim zemljama, istakao je Janković.

Ako je morala da se desi katarza, onda je i trebalo očekivati od mladih ljudi, rekao je on i proteste studenata označio kao sjajne.

Mi sa nešto više godina iskustva iza sebe možemo samo da nastojimo da pomognemo i ojačamo ovo što se dešava, nikako da preispitujemo da li je trebalo ili nije trebalo, da li su dovoljno jaki ili nisu. Jesu, očigledno, istakao je Janković.

Nije, međutim, misija studenata da promene politički sistem, napomenuo je on i protumačio da je njihova misija da pokažu da u najmlađim izdancima naroda postoji apsolutna odlučnost da ne žive u iskvarenom društvu, ali i da svima nama daju nadu da je to ipak moguće.

Ne ruše studenti sistem, ne ruše demonstracije sistem, sistem ruši onaj ko sprečav promenu sistema, ukazao je Janković i konstatovao da Srbija više ne može da bude mirna sa ovakvim stepenom elementarne nepravde i krađe, niti u takvoj situaciji može da bude stabilnosti.

Prema njegovim rečima, studenti su u pravu kada kažu da neće rušenje vlasti, ali traže promenu političkog sistema, što je potpuno demokratski, dozvoljeno i primereno.

To nije nikakva obojena revolucija. Promena političkog sistema je legitimna, normalna, Ustavom predviđena zakonita stvar, poručio je Janković.

On podseća da je misija promene političkog sistema oduvek bila na onima koji žele da vode zemlju, koji sebe vide i doživljavaju i hoće da budu političari.

Nedostaje politička artikulacija, koju studenti ne mogu i ne treba da daju, napomenuo je on i precizirao da nedostaju drugačiji opozicioni pristup i hrabrost.

Janković misli da u opoziciji nema dovoljno snage da se drugačije i sa drugačijim ljudima krene napred, budući da studenti, barem tako on čita njihove postupke, insistiraju da se ne može na stari način nastaviti bavljenje problemima i očekivati povoljnija rešenja od dosadašnjih neuspeha.

Kako je rekao, to ne znači da su svi u opoziciji prevaziđeni ili loši, daleko od toga, ali je očigledno da u opoziciji postoji simbolizam oličen u određenim ljudima koji jednostavno nisu spremni da se stave u drugi plan.

Prema Jankovićevom viđenju, opozicija jedina može politički da artikuliše neku alternativu, ali to ne znači da treba da radi metodama starog vremena, niti sa ljudima i logikom nekog prevaziđenog vremena.

Kako je obrazložio, treba i ona da modernizuje svoj način razmišljanja, treba da modernizuje svoje rukovodstvo, način odlučivanja i da ne pokušava da radi ono što rade studenti.

Janković ne može da shvati da se na političkoj sceni gotovo na prste jedne ruke mogu nabrojati stranke koje imaju dugu tradiciju, a čiji lider nije neko iz političkog establišmenta koji postoji već generacijama.

Na opasku da opozicija, uprkos svemu, ipak složno traži formiranje prelaze vlade, kao način za civilizovani izlaz iz političke krize, on je uzvratio da Vučić neće prihvatiti prelaznu vladu, ako vidi da ona vodi razvlašćivanju ovakvog interesnog kartela.

Kada bude video da je to za njega najbolje rešenje, biće kasno, smatra Janković, ali ulogu prelazne vlade vidi u pripremi uslova za takve izbore na kojima se neće birati između manjeg i većeg zla, već između političkih opcija.

On, istvremeno, kao jednu od mogućnosti pominje vladu u senci i naglašava da bi vlast bila izložena mnogo većem pritisku kada bi građani mogli da vide jasnu političku opciju i alternativu.

Kako je precizirao, nju bi opozicija predstavila građanima i rekla da će na izborima birati između onoga u čemu sada žive i drugačije vizije Srbije koju će sprovesti kompetentni ljudi.

Reakcija građana na studente pokazuje potrebu ljudi da se bore za dobro. U studentima prepoznaju iskrenost, autentičnu dobrotu, nedostatak naslaga političke prošlosti i katarzu za sebe, istakao je Janković, uveren da će ljudi biti spremni da se bore za pravu stvar.

Ocenjujući da i Zapad i Istok daju podršku Vučiću, jer preferiraju sigurnost i izvesnost u odnosu na demokratiju, on je predvideo da će se to promeniti kada se, usled događaja u Srbiji, bude pokazalo da vlast više ne može da obezbedi ni izvesnost, nii sigurnost, jer je narod više ne prihvata.

Upitan o riziku represivnog raspleta krize u Srbiji, Janković je upozorio da je taj scenario moguć i da se „taj scenario naravno razmatra“.

Vlast za sada procenjuje da će protesti da utihnu, ali on ističe da u svetu ne postoji sličan primer protesta, da je reč o autentičnom patriotizmu i da su ljudi ponovo srećni što su deo ovog naroda.

Uprkos tome, Janković misli da je scenario upotrebe sile sigurno Vučiću bio stavljen na sto i da se o tome raspravljalo, ali da, „hvala Bogu, nisu posegnuli za tim, iako je bilo testova, a mislim da nisu zato što su shvatili da se narod toga ne boji“.

Upitan da li je duh izašao iz boce i da li je vlast na nizbrdici, Janković je odgovorio da povretak u pređašnje stanje nije moguć.

Dobar deo Srbije se lišio straha i zato povratak na staro nije moguć, objasnio je on i zaključio „kapitalnom tezom da ljudi žele da vide i šta je to novo“.