Jedan napušteni salaš na nekoliko kilometara od Horgoša postao je kuća nade za desetak mladih ljudi koji su u njemu potražili spas od droge. Zajednicu pod imenom Tau osnovao je dr Karlo Harmath, prorektor mađarskog odeljenja Teološko-katehetskog instituta u Subotici, a u njoj trenutno boravi devet mladića pristiglih iz raznih krajeva Srbije.
Jedan napušteni salaš na nekoliko kilometara od Horgoša postao je kuća nade za desetak mladih ljudi koji su u njemu potražili spas od droge. Zajednicu pod imenom Tau osnovao je dr Karlo Harmath, prorektor mađarskog odeljenja Teološko-katehetskog instituta u Subotici, a u njoj trenutno boravi devet mladića pristiglih iz raznih krajeva Srbije. Oni uz pomoć molitve i uz izolaciju od sveta i života kakav su do tada vodili pokušavaju da nađu izlaz iz svoje teške životne situacije.
Zajednica je formirana po ugledu na slične u Italiji, a za većinu onih koji sada borave u njoj predstavlja poslednju nadu u izlečenje. – Čitavog života sam bio blizu droge. Više sam bio na ulici nego u kući i školi. Rastao sam bez majke, a onda mi je umro i otac. Tada sam ostao i bez kuće i našao se bukvalno na ivici života. Bio sam u bezizlaznoj situaciji i onda me je sam Bog doveo ovamo – priča mladić iz Pirota koji posle nekoliko meseci provedenih u zajednici ovo mesto doživljava kao svoj drugi dom. – Sada mnogo drugačije gledam na život. Jasnije vidim svoju budućnost, ne muči me više prošlost i bolje upoznajem sebe – kaže on.
Fondacija Poverello
Iza ovog projekta je fondacija Poverello koja, osim komune za rehabilitaciju narkomana, vodi i dnevni centar za brigu o deci u teškim porodičnim uslovima. Takođe, u planu je i otvaranje salaša za zapošljavanje hendikepirane dece, a ciljevi su joj, kako je ustanovljeno osnivačkim aktom 2004. godine, pored humanitarne delatnosti, širenje duhovnosti Franje Asiškog, ekumenizam i širenje mira među ljudima, kao i ekologija. Fondaciju uglavnom pomažu pojedinci, a znatno ređe ustanove, zbog čega se često suočava s finansijskim problemima.
– Prolazimo kroz zaista velike poteškoće i mnogo puta smo se našli u dilemi da li zatvoriti ovu kuću ili pokušati ponovo. Međutim, s druge strane svesni smo da je u Srbiji droga veliko zlo, da je to pravi rak našeg društva i da se moramo boriti protiv toga, a ovaj način lečenja je ipak mnogo jeftiniji nego, recimo, bolničko ili lečenje u ambulantama – kaže dr Harmath.
Ideja na kojoj počiva zajednica Tau je da se u izolaciji i tišini ovi mladi ljudi suoče sa sobom i svojim slabostima, da ih bolje spoznaju kako bi mogli da ojačaju i na kraju smognu snage da konačno kažu drogi ne. – Ne smatramo da se od droge čovek može potpuno izlečiti, ali verujemo da može toliko ojačati svoju volju i odreći je se – kaže pater Harmath. On napominje da su molitva i izolacija samo deo procesa lečenja u Kući mira i da u je tome veoma važno angažovanje članova zajednice na svakodnevnim poslovima – uređenju kuće, vođenju domaćinstva, uređivanju bašte i gajenju stoke. – Želimo da ovi mladi ljudi uvide da imaju moć stvaranja, da povrate svoju kreativnost koju je droga skoro uništila… Kako vreme prolazi, vi počinjete kod njih da primećujete kako se polako vraćaju sebi, kako počinju da vode brigu o svom cveću, o redu u kući. To je već znak da ja oporavak počeo, jer ih do tada, dok su bili duboko u drogi, baš ni za šta nije bilo briga – navodi pater Harmath.
A kada je o molitvi reč pitomci ovog nesvakidašnjeg doma je rado prihvataju. Taj ritual u njima izaziva osećaj da nade zaista ima. – Uveren sam da smo kao ljudi slabi i da nam je često potrebna pomoć spolja, a da molitva u tome ima svoju svrhu. Sama vera je veoma važna i o tome svako mora sam odlučiti. Zbog toga mi dozvoljavamo izbor – mladić koju uđe u zajednicu ima obavezu da učestvuje u molitvi, ali ne mora da bude vernik. Jer, mi ne želimo jednu drogu da zamenimo drugom – kaže dr Harmath.
Zajednica je koncipirana tako da ima i svog voditelja, nekoga ko je već prošao kroz ovakvo iskustvo. Ovu grupu vodi Nemanja iz Zemuna, mladić koji je proces lečenja prošao u sličnoj italijanskoj komuni u kojoj se obreo onda kada je gotovo izgubio svaku nadu, posle mnogih psihijatara kod nas i u svetu i pokušaja lečenja uobičajenim terapeutskim metodama. – Sada, posle svega, osećam se odlično… Trudim se da nadoknadim sve što sam propustio zbog droge, a ovim momcima ovde takođe želim da prenesem svoje iskustvo. Nekako, kada sve ovo prođete, na određeni način zavolite život – kaže Nemanja.
Dr Harmath napominje da se ni ovde ne može govoriti o stopostotnom uspehu u lečenju zavisnosti od droge, ali da je procenat znatno veći nego kod lečenja u zdravstvenim ustanovama i da oni koji proces rehabilitacije uspešno prođu postaju svesni svojih mogućnosti i sposobni da odluče kojim će putem dalje. – Mladić koji je zapao u drogu je kao freska koja je pala sa zida. Naš je cilj da tu fresku ponovo, komad po komad, presložimo. Za to svakako treba mnogo vremena, jer praktično treba stvoriti novu ličnost – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
