Iako je urbanistički rešen po evropskim standardima, sa širokim i pravim ulicama, Šabac nema dovoljno zelenih površina. Grad sa više od 60 hiljada stanovnika zapravo nema pravi park, a po stanovniku to je svega četiri kvadrata zelene površine, što je ispod svetskih normativa.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Doduše postoji tzv . Veliki park, podignut još sredinom 19. veka, ali on ne zauzima površinu veću od dva hektara. Jedan deo stabala nagrizlo je vreme, ali značajniji boljitak bila je akcija šabačkih rotarijanaca „Deset hiljada stabala za pluća grada“ koja je znatno obogatila ovaj park. Međutim, desilo se da je ovde izgrađena zgrada namenjena izviđačima, ali je to urađeno mimo propisa, i nedavno ograđena da ne bi ugrožavala posetioce. U centru su još dva „parkića“, u Masarikovoj ulici i kod Sokolane, ali su oni manji od hektara.
Kao rešenje gradska uprava uradila je Projekat „Sava park“ koji bi se realizovao do 2020. godine. Predviđeno je da se uz Savu od Novog mosta do Kočinog kanala, u dužini oko četiri kilometra urede zelene površine, sa drvoredima i ostalim biljnim vrstama. Ukupno bi taj veliki park zauzimao oko 300 hektara, a pored rekreativnih i turističkih sadržaja imao bi i odbrambenu funkciju. Sadašnja obaloutvrda može da izdrži rekordne vodostaje do sedamsto centimetara, jedini problem je nasip kod Čevrntije, dvadesetka kilometara od Šapca, ali je on u planu izgradnje finansiran od Evropske unije. Sa “ Sava parkom “ Šapčani bi uveliko iskoračili na ovu veliku reku, od kojih su decenijama ranije bili odvojeni. Jedna od prepreka bila je i kasarna, ali je ona izmeštena. Srećom, ovde se ne pominje „Šabac na Savi“, koji je bio u nekim planovima, a gde bi se pored obale izgradila naselja. Ovako, bio to i povratak prirodi značajan za razvoj ekološke svesti.
Šuma postala deponija
Nebrigom rukovodstva Šapca od 1990. godine tadašnja zelena oaza, Dudara, na 30 hektara, pretvorena je u gradsku deponiju. Šumica na Dudari bila je prirodna prepreka za gasove od Hemijske industrije „Zorka“, ali je grad ostao bez te odbrane. Deponija je zatrpana ali za njenu sanaciju potrebni su milioni evra, a novih stabala nema. U taj nemar spada i zatrpavanje rečice Kamičak, koja se ulivala u Savu, i imala tri mosta, ali taj vandalizam pokrila je zemlja. Jedina veća parkovska površina je Letnjikovačka kosa, ali je ona na kraju grada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
