Vlast namerno gura REM u blokadu, ništa se neće promeniti ni izborom 9. člana

Deveti član Saveta REM-a, predstavnik nacionalnih manjina, nije izabran zato što je vladajuća većina odlučila da se uzdrži od glasanja za oba kandidata, Muhedina Fijuljanina i Ljumturije Ameti, čime nijedan od njih nije mogao da dobije zakonom propisanu većinu od 126 glasova.

Iako su oba kandidata formalno predložena od nacionalnih saveta manjina, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je označio da predlozi „ne odražavaju stvarnu volju manjinskih zajednica“, pa je koalicija SNS–SVM koordinisano uskratila glasove.

Time je Savet REM-a formiran kao „krnji“ osmočlani sastav, bez manjinskog predstavnika, što opozicija i deo stručne javnosti ocenjuju kao politički potez kojim se REM namerno ostavlja bez punog kapaciteta i mogućnosti da donosi odluke u skladu sa zakonom.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenjuje da je uzdržavanje od glasanja za kandidata nacionalnih manjina, od strane vladajuće većine, bio svojevrsni manevar vlasti i pokušaj da se Savet REM-a dovede u blokadu.

„Čak i da je izabran deveti, savet bi ponovo bio blokiran, jer sada imamo četiri prema četiri od njih osam, a za najvažnije odluke je potrebno da se ima dvotrećinska većina od šest, dvotrećinskom većinom od šest se bira predsednik i potpredsednik saveta i dok se ne izabere predsednik i potpredsednik saveta, savet ne može da funkcioniše“, objašnjava Veljanovski.

Prema njegovoj oceni, iako postoji mogućnost da se deveti član iz reda nacionalnih manjina izabere u narednih mesec ili dva, budući da zakon ne određuje rok u kojem se postupak mora ponoviti kada neko ne prođe, ni popunjavanje tog mesta ne bi automatski rešilo problem. Čak i sa kompletnim sastavom, kaže on, Savet REM-a bi vrlo verovatno ostao disfunkcionalan, a time i samo regulatorno telo.

„Savet počinje da funkcioniše kad se konstituiše, a konstituisanje saveta podrazumeva izbor potpredsednika i predsednika. Ako neko bude bio spreman na kompromise, jedna ili druga strana pa da još sa dva glasa podrži nekoga za predsednika ili potpredsednika ili se eventualno dogovore da jedna strana ima predsednika, a druga potpredsednika, pa da tim kompromisom oni konstituišu savet i odlede celu stvar, onda može da funkcioniše“, ocenjuje Veljanovski.

Veljanovski podseća da je Savet REM-a i ranije radio u umanjenom sastavu, dešavalo se da nedostaje jedan, dva, pa čak i tri člana, ali je u tim situacijama telo već bilo uredno konstituisano, sa jasno određenim predsednikom i potpredsednikom.

Bilo je perioda i bez predsednika, ali je zato postojala funkcionalna hijerarhija u kojoj je potpredsednik preuzimao sve ovlašćene obaveze.

„Potpredsednik je zakazivao sednice, vodio ih i predlagao dnevni red, a do momenta dok ne bude bilo nekog ko će to da radi, savet ne može da funkcioniše“, navodi Veljanovski.

Prema njegovom mišljenju, iako su članovi Saveta REM-a konačno izabrani, u suštini se ništa nije zapravo promenilo, ali da je u aktuelnoj situaciji ovo najbolji mogući izbor.

„Ovo jeste u ovom trenutku najbolji mogući izbor koji je mogao da se dogodi u ovim okolnostima jer ima četiri konstruktivna člana, ali zato su ona druga četiri još lošija nego što su ranije bili. I nema nikakve sumnje da je vlast znala da će tako biti i da je ona ovoga puta obnovila proceduru da bi se pokazala pred domaćom, svetskom i evropskom javnošću kako eto rade u susret tome da bi se otvorio klaster tri, a u suštini se ništa neće promeniti“, kaže Veljanovski.

Profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić deli mišljenje sa Veljanovskim i ocenjuje da je nakon uzdržavanja poslanika većine od glasanja o predstavniku nacionalnih manjina postalo jasno da je reč o svesnoj opstrukciji.

„Opstrukcija procesa izbora Saveta i blokada rada REM-a su organizovane i sistemske. Organizovane od strane koga? Jednostavno treba pogledati ko ima resurse i motiv da počini zločin. Vlasti odgovara da se na sceni elektronskih medija ništa ne dira i da sve funkcioniše kao i do sada, kako bi mediji sa nacionalnom pokrivenošću bili propagandni alat SNS-a“, kaže on.

Govoreći o tome da li REM sa osam članova uopšte može da funkcioniše, Cvejić ističe da zakon to omogućava, ali da problem nije u brojnosti već u kredibilitetu izabranih.

„REM može zakonito da funkcioniše i sa šest članova, ali je sramota da posle više od godinu dana od raspuštanja Saveta REM-a taj proces nije zaokružen. Nije pošteno unapred reći da je neko od kandidata ‘uz vlast’, ali ovi koje zovemo nezavisni su u javnim nastupima pokazali tu svoju osobinu, tako da ima dosta osnove za pretpostavku da je uticaj političkih oponenata izjednačen“, kaže Cvejić.

Prema njegovim rečima, nekoliko kandidata već je radilo u korist vladajućeg režima, što dodatno kompromituje regulatorno telo.

„To oduzima kredibilitet procesu izbora i samom, na taj način sastavljenom, Savetu REM-a. Nije, dakle, pitanje da li REM može da funkcioniše sa osam članova, nego da li REM treba da funkcioniše nakon ovako usmeravane i kontrolisane procedure izbora“, objašnjava on.

Govoreći o mogućim posledicama po medijsku scenu, Cvejić ocenjuje da se suštinski ništa neće promeniti.

„Realne posledice po medije i po naše društvo biće status quo koji, kao što sam rekao, odgovara vlasti. Vlast će najpre da instalira kontrolisanog ‘devetog člana’, a potom da pritisne preostale nezavisne kako bi najslabijeg odvojila iz te grupe i došla u poziciju da donosi odluke sa dvotrećinskom većinom. To će trajati, tako da ćemo imati još jednu distrakciju od gorućih tema kao što su porast nasilja i kriminala, brutalna korupcija i sve veće siromaštvo građana“, kaže Cvejić.

Urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić ocenjuje da je ovaj izbor članova Saveta REM-a samo još jedna od tehnika koju vlast primenjuje kako ne bi ostala bez novca koji stiže iz Evropske unije.

„Na početku procesa, pre godinu dana, su otvoreno na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekli da žele da zadrže partijsku kontrolu nad REM-om, sprdali su se sa kandidatima, vređali ih i omalovažavali na onaj najvulgarniji šešeljevski način“, kaže Gunjić.

Kako dodaje, posle godinu dana, na kraju procesa izbora članova Saveta REM-a, poslanici Srpske napredne stranke poput Bakareca i Nataše Jovanović su upravo ti koji se „kunu u evropski put Srbije“.

„Oni sad odjednom žele nezavisan REM, nikad nisu ni pomišljali da ga kontrolišu, to je sve podmetačina one užasne opozicije, tako mi boga oca Vučića“, navodi Gunjić.

Gunjić kaže da je trenutno neizvesno kako će se postaviti nezavisni članovi koje je Skupština, kako primećuje, izabrala u naletu nove „evropske“ glume. Zbog toga, dodaje on, ostaje otvoreno pitanje hoćemo li uopšte imati funkcionalan REM.

„Sve i da su izglasali svih devet članova Saveta, jasno je da bi našli način ili da nastave da kontrolišu REM ili da njegov normalan rad onemoguće“, kaže Gunjić.

Prema njegovoj oceni, bez smene aktuelne vlasti nema ni stvarnih promena u medijskom okruženju, ono će ostati oblikovano po meri vlasti, zatrovano tabloidnošću, brutalnošću i vulgarnim pristupom koji danas dominira.

„Zamislite neki fini, pametan, profesionalan, moralan svet u REM-u koji zaista utiče na medijski prostor dok ovi orgijaju po Informeru i Pinku? Nije ni dobar vic“, zaključuje Gunjić.

Među članovima Saveta REM-a koji su žrebom dobili mandat na dve godine su: Stevica Smederevac (134 glasa za, 33 protiv), Milan Petković (132 glasa za, 23 protiv) i Miloš Garić (132 glasa za, protiv 29 protiv).

Mandat na četiri godine dobili su Mileva Malešić (175 glasova za, niko protiv) i Rodoljub Šabić (166 glasova za, dva protiv).

Članovi Saveta REM-a na šest godina biće Ira Prodanov Krajišnik (171 glas za, jedan uzdržan, niko protiv), Dubravka Valić Nedeljković (173 glasa za, niko protiv) i Snežana Mirković (170 glasova za, niko protiv)

U Savet REM-a nisu izabrani Gordana Predić, Vanja Šibalić, Jovana Vitez, Đorđe Vlajić, Mladen Matičević, Ljumturije Ahmeti, Muhedin Fijuljanin, Antonela Riha, Dušan Aleksić i Mevljud Dudić, za koje je uglavnom glasalo po oko 40 poslanika.

To je bio drugi konkursni postupak za izbor članova Saveta REM-a i počeo je u aprilu, pošto je prvi obustavljen zbog odustajanja dela kandidata koji su ukazivali na nepravilnosti u tom procesu.

Srbija je bez Saveta REM-a već godinu dana pošto je prethodnom sazivu mandat istekao 4. novembra 2024, po donošenju izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima.