Savet za štampu: Država preti slobodi izražavanja medija

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković objasnila je da novinari kod samoregulacije sami uređuju pravila i određuju telo koje će nadgledati njihovo sprovođenje, dodajući kako je taj princip u suštini dobrovoljan i zasnovan na poštovanju etičkih standarda, ne zakona, što je glavna razlika u odnosu na državnu regulaciju.

„To je princip koji je u suštini blag prema medijima, više zasnovan na tome da se mediji edukuju kako ne treba da rade, da im se ukaže na neke propuste da bi ih ispravili u budućnosti, a ne na sankcionisanje nekakvim novčanim ili sličnim kaznama“, navela je Gordana Novaković.

Naglasila je kako je najvažnija razlika između samoregulatornog i regulatornog tela – apsolutna nezavisnost samoregulacije od države, političkog i ekonomskog uticaja.

Upoređivanjem rada Saveta za štampu u i van Srbije kazala je da su sličnosti rešavanje žalbi i rad po kodeksu, dok je sve ostalo nekako prilagođeno tom medijskom prostoru i državi.

„Ono što mogu da kažem, zaista bez ikakve želje da se hvalimo, jeste da smo među prvima u Evropi koje su uvodili pravila koja se tiču recimo onlajn sfere, upotrebe veštačke inteligencije i mislim da jedan broj saveta za štampu iz zapadne Evrope čak zaostaje u tom delu za nama“, rekla je Novaković.

Što se tiče žalbi, ona je rekla da je našem Savetu, koji je i član Evropske asocijacije nezavisnih saveta, dosta teže nego ostalima, zbog komplikovanije medijske scene, kao i slučajeva sa kojim se susreće u radu Komisije za žalbe.

Drugi saveti susreću sa žalbama koje se odnose na povredu privatnosti ili diskriminaciju, dok je za Savet u Srbiji navela da praktično nema odredbe kodeksa na koju nisu imali žalbu.

Novaković ukazuje i da u skandinavskim zemljama, poput Švedske i Norveške, nema medija koji nisu članovi saveta za štampu i koji ne objavljuju odluke njegove odluke, ocenivši da je to konsenzus koji je davno postignut i traje.

Kao problem ona ističe to što naš Savet nema stalan izvor finansiranja, pošto se i dalje finansira isključivo projektno, pa se dešavalo da funkcioniše bez novca po nekoliko meseci.

„Taj problem postoji u čitavom regionu, ne samo u Srbiji, s tim što neki drugi saveti imaju neki deo od neke članarine – mi nemamo čak ni to“, objasnila je Novaković, navodeći i da za razliku od našeg, neki saveti imaju stabilne izvore finansiranja i velike budžete.

Navela je da nemački savet za štampu ima godišnji budžet od miliona evra, od kojih 500 hiljada dobije od države bez ikakvih uslovljavanja, dok finski 25 odsto sredstava dobije od Ministarstva pravde zbog toga što oni veruju da se na taj način smanjuje broj sudskih tužbi i rasterećuju sudovi.

Govoreći o promenama kodeksa, Novaković je navela da se dodato poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva, i tačka koja zabranjuje vođenje kampanje protiv ljudi, pokazalo dosta povezano sa protestima, jer se 70 odsto žalbi u poslednje vreme odnosilo na nju.

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Olivera Milošević je govoreći o realizovanim promenama Kodeksa, rekla je da su promene proistekle i iz velikog prisustva društvenih mreža kao izvora informisanja, navodeći da je ranije bilo mnogo dilema, problema, pa i pritužbi kada je u pitanju preuzimanje sadržaja i fotografija sa mreža.

Govoreći o poštovanju kodeksa, ona je navela da sve zavisi od medija, naglasivši da je suština u tome da nema velikih pomaka kod onih koji inače tradicionalno krše Kodeks novinara Srbije.

„Recimo kada su u pitanju tabloidi koji su najveći prekršioci kodeksa, zapravo od izmena do danas nismo primetili nekakvu promenu ponašanja, a generalno to nije bilo ni očekivano“, objasnila je Milošević, koja je i potpredsednica Udruženja novinara Srbije.

Ona je dodala da je prošlo malo vremena od izmena da bi mogli da se donesu neku krupni zaključci, ali da smatra kako će na polju digitalnih promena tu zaista biti nekog napretka u poštovanju Kodeksa.

Upitana o preprekama sa kojima se suočava Savet za štampu, Olivera Milošević je navela pokušaje obesmišljavanja rada tog tela, ocenivši da to nije ništa novo, da traje i da se tome za sada odoleva.

„Na drugoj strani vidimo da danas mi živimo u vremenu kada se stvaraju paralelni svetovi, institucije, pa između ostalog paralelne medijske organizacije i udruženja. Tako da ne bismo ni mogli da budemo iznenađeni da se sutra nekome javi nekakva ideja o nekakvom paralelnom Savetu za štampu“, rekla je Mlošević.

Ona je izrazila nadu da do toga neće doći, jer bi to značilo „smrtnu presudu“ samoregulaciji, Kodeksu novinara Srbije, nekakvoj odgovornosti u novinarstvu, pa i nezavisnosti u krajnjoj liniji.

Advokatica JUKOM Milena Vasić, takođe članica Komisije za žalbu, izjavila je da su odluke Saveta za štampu dosta značajne u sudskim postupcima, jer iako nisu obavezujuće i ne predstavljaju izvor prava kao takve, one deluju snagom svoje argumentacije i obrazloženja.

“U tom smislu nam se obraća i dosta građana, koji su već pokrenuli sudski postupak želeći da pojačaju svoju argumentaciju odlukom Saveta za štampu, što mislim da je dobro. I mislim da sud obraća pažnju na mišljenje Saveta“, rekla je ona.

Milena Vasić je poručila da je u interesu slobode izražavanja da se mediji regulišu sami, jer onog trenutka kada država počne da reguliše medije, ne samo da se guši slobodna reč, nego se i novinari dovode u opasnost.