Japan i Kina bili su zakleti neprijatelji od kada je vojska cara Međiđija porazila kineske snage pre više od pola veka. Najnoviji potez, za koji se očekuje da će verovatno izazvati šokantne talase širom sveta, jeste početak razgovora o novom savezu koji bi mogao da ga učini najmoćnijom snagom u svetu.
Tokio i Peking pregovoraju o stvaranju istočno azijske unije nalik EU, koji bi poboljšao ekonomske i političke odnose u regionu. Prvobitne oblasti saradnje uključivale bi bezvizni režim, zdravstvenu kooperaciju, energetiku i životna sredina pre nego što se postepeno krene ka uspostavljanju zajedničke poljoprivredne i odbrambene politike i rešenju gorućih političkih pitanja. Istočno – azijski savez bi, eventualno, mogao da ima i zajedničku novčanu valutu.
Ovakav razvoj događaja, nekoliko nedelja nakon izborne pobede Demokratske partije Japana, veliko je iznenađenje, smatraju analitičari, ako se imaju u vidu generacijske mrzovolje u odnosima između dve nacije. Napori japanskog premijera Jukija Hatojame u cilju izgradnje novih odnosa sa azijskim susedom, koji su bili zategnuti tokom mandata prethodnih vlada u Tokiju, još jedan je signal da nova japanska administracija okreće leđa Vašingtonu, najvernijem savezniku Tokija od Drugog svetskog rata.
Koristi istočno azijske ekonomske unije za ostatak sveta bile bi dalekosežne. Japan je trenutno druga po veličini ekonomija sveta, iza nje je Kina, mada će ovakav odnos snaga na listi ekonomski najbogatijih zemalja sveta verovatno biti izmenjen u narednih nekoliko godina.
Robert Đuračić, direktor Instituta za savremene studije na Univerzitetu Temple u Japanu kaže: „Mislim da Japan pokušava da poboljša atmosferu u odnosima sa Kinom, pokaže da je rukovodstvo zemlje za saradnju, ali i poboljša ekonomske veze i reši teritorijalne sporove“. Đuračić je uveren da bi Zapad mogao da ima velike koristi od bližih odnosa Japana i ostatka Azije.
Tenzije između Japana i Kine datiraju još od 1894. kada je Japan izvršio invaziju na Kinu i u roku od devet meseci porazio kineksu vojsku. Godine 1937. japanska carska armija se ponovo vratila kako bi dovršila ranije započeto, te opkolila Šangaj, Peking i Nanjing, gde je, kako se procenjuje, u krvoproliću stradalo 300.000 kineskih civila.
Pojedini u Japanu i dalje negiraju da se krvoproliće i dogilo i ništa ne čine da se uspostavi most između dve nacije. S druge strane, ljutnja i ozlojeđenost u Kini povodom kolonijalne vladavine Japana pokazala se kao velika poteškoća u poboljšanju odnosa dve nacije. Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da dve trećine ljudi zagovaraju dalje azijske integracije, ali da vlada osećanje da komunističko rukovodstvo u Kini neće rizikovati da poveća bes kod naroda naglim sklapanjem aranžmana sa Japanom. Kineski ministar spoljnih polsova Jang Đeići kaže da „Kina neće menjati svoj prijemčivi stav prema istočno azijskoj saradnji sa relevantnim stranama. Kina je među prvim zemljama koje su zagovarale i podržavale izgradnju istočno azijske unije“.
Kineski mediji napominju da je bilo Japanaca koji su želeli da ožive proces, verovatno kao deo strategije da steknu jači uticaj u Istočnoj Aziji.
Zou Jongšeng, profesor japanskih studija na univerzitetu kineskog ministarstva spoljnih poslova, kaže: „Japan najpre nije bio zainteresovan, ali nakon globalne finansijske krize uvideo je da je jačanje veza sa Kinom i drugim ekonomijama u regionu podsticaj njegovoj ekonomiji“. Postoji, takođe, kineski otpor ideji šire koalicije, te mogućeg mešanja i drugih tradicionalnih rivala kao što je Indija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
