Seča stabala na Ušću briše park sa mape: Šta donosi EXPO 2027?

Na planiranu seču stotina stabala na novobeogradskoj strani Ušća, u okviru priprema za manifestaciju EXPO 2027, već mesecima unazad upozoravaju građanske i aktivističke organizacije, kao i stručna udruženja.

Međutim, stabla koja su trenutno posečena nisu direktno povezana sa EXPO 2027, objašnjava za Danas arhitekta i aktivista inicijative Beograd Ostaje, Marko Jakšić.

— U pitanju je seča nekoliko stabala koja se ovih dana odigravala za potrebe sprovođenja toplovoda uz ulicu Mihajla Pupina i za (neopravdane) potrebe jednog vlasnika splava. Prava, masovna seča tek predstoji i dobro se zna za šta je planirana i kolikog će obima biti — upozorava Jakšić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ZborUšćeGazela (@zboruscegazela)

Planovi koji brišu park sa mape

Naime, prema njegovim rečima, planirana seča sadržana je u nedavno potvrđenom urbanističkom projektu, izrađenom na osnovu Plana detaljne regulacije iz 2019. godine i pobedničkog konkursnog rešenja koje je iz njega proisteklo.

— Tim dokumentima se na prostoru Parka Ušće planira izgradnja brojnih objekata: akvarijuma, prirodnjačkog muzeja, aneksa MSU – muzeja umetnosti XXI veka, platoa umetnosti, gondole povezane sa Kalemegdanom, gigantskog jarbola sa zastavom, kanalizacionih crpnih stanica, pešačke pasarele od Brankovog mosta do Velikog ratnog ostrva i druge pasarele uz prirodnjački muzej, kao i čitav niz pomoćnih objekata i novih površina — pojašnjava Jakšić.

Ugrožena obala i prirodni ambijent

Sagovornik dodaje i da je u toku i sanacija obaloutvrde zbog izgradnje pristaništa za kruzere duž Savskog keja, zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta za EXPO 2027.

— Nije jasno kakav će ovaj zahvat imati uticaj na priobalnu zonu parka, imajući u vidu veliki broj posetilaca i zahtevnu infrastrukturu koja će na tom prostoru biti neophodna — upozorava on.

Za celo područje Parka Ušće, kako navodi, predviđena je i izrada novog rešenja parternog uređenja, koje ne samo da negira karakter postojeće prirodne celine, već svojim oštrim, pravolinijskim potezima i geometrijom narušava organsku kompleksnost ambijenta i slobodno pejzažno oblikovanje prostora.

— Na ovaj način, dobar deo parka efektivno prestaje da postoji kao park i postaje izgrađena površina sa objektima čije su funkcije ponegde opravdane, ponegde diskutabilne, a u nekim slučajevima štetne i sramotne — ocenjuje Jakšić.

Građenje bez dozvola

Upitan da li postoji građevinska dozvola i dozvola za seču stabala, Jakšić odgovara da mu trenutno nije poznato da takve dozvole postoje — ni za gradnju objekata, ni za pripremne radove koji bi podrazumevali seču.

— Početkom godine potvrđen je urbanistički projekat za uređenje Parka Ušće, čiji sastavni deo čine idejna rešenja planiranih objekata. Pretpostavljamo da je u toku izrada tehničke dokumentacije (projekta za građevinsku dozvolu), ali s obzirom na to da su akvarijum i prirodnjački muzej uvršteni u EXPO objekte, izgradnja bi mogla da počne veoma brzo — navodi Jakšić.

Napominje i da su radovi na sanaciji obaloutvrde za potrebe pristaništa za kruzere, na potezu od Ušća do Brankovog mosta, već u toku, te da na građevinskoj tabli nije naveden broj građevinske dozvole.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ministarstvo prostora (@ministarstvo_prostora)

Moralno i ekološki sporna izgradnja

Na zapažanje da Beograd u ovom trenutku ne može da priušti gubitak nijednog stabla, naročito usled klimatskih promena i zagađenja, Jakšić podseća da su u pitanju retke i dragocene zelene površine.

— U drugoj polovini 20. veka uložen je ogroman trud da se od močvare stvori brižljivo planirana zelena površina, koja danas čini ekološki važan sistem. Ta stabla su potpuno zrela i značajna za zaštitu od poplava, upijanje sve češćih padavina, regulaciju temperature i smanjenje efekta toplotnih ostrva — kaže on.

Takođe, ističe da je moralno krajnje sporno planirati izgradnju akvarijuma sa delfinarijumom u Beogradu:

— Beograd nije primorski grad. Krajnje je nehumana izgradnja objekta poput akvarijuma sa delfinarijumom u kome će se životinje držati zatočene u neadekvatnim uslovima i maltretirati radi nečije zabave – naglašava sagovornik.

Građanski otpor jača

Na pitanje kako su građani pozvani da se organizuju i odgovore na ovaj „ekocid“, Jakšić kaže da se kroz aktuelnu borbu vidi rast svesti o ozbiljnosti problema s kojima se grad suočava.

— Zborovi građana Novog Beograda i Zemuna formirali su inicijativu „Sačuvajmo Ušće i Kej“, koja je započela aktivnosti na terenu. Na predlog inicijative Beograd ostaje, uz podršku mreže organizacija koje brane javne prostore, formirana je združena akcija odbrane Ušća. Cilj je omasovljenje otpora, koordinacija aktivnosti i centralizacija borbe — objašnjava on.

Pored redovnih straža koje patroliraju prostorom Ušća, najavljeni su i timovi za uzbunu i terensku zaštitu, stručne tribine, kao i protesti kako bi se uključio što veći broj građana.

— Pozivamo sve zborove, udruženja, stručna tela i studentske plenume da se pridruže otporu. U pitanju je javno dobro koje pripada svima nama — apeluje Marko Jakšić ispred inicijative Beograd ostaje.

Redakcija Danasa uputila je nadležnim institucijama za urbanizam i zaštitu životne sredine pitanja u vezi sa sečom stabala, između ostalog i da li je predviđena zamenska sadnja. Do zaključenja ovog teksta odgovore nismo dobili.