Sećanje na herojski otpor Poljaka okupatoru

Ceremonijama su prisustvovali najviši evropski i svetski zvaničnici, uključujući ruskog premijera Vladimira Putina i nemačku kancelarku Angelu Merkel. Delegaciju Srbije predvodio je predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Prvog septembra 1939. u ranim jutarnjim satima vojnici Vermahta bez objave rata prešli su u Poljsku, a upravo na Vesterplate pali su prvi pucnji kada je nemački bojni brod Šlezvig-Holštajn ispalio prvu salvu na poljski garnizon. Istovremeno, nemačke trupe pokrenule su invaziju na Poljsku iz tri pravca. Zbog ovih napada Britanija i Francuska objavile su rat Nemačkoj tri dana kasnije.

Pouke istorije

„Vesterplate je simbol herojskog otpora slabijeg jačem“, kazao je predsednik Poljske Leh Kačinjski i naglasio da je oko 200 poljskih vojnika branilo poluostrvo od nadmoćne sile. Iako poljska armija u toj septembarskoj prvoj ratnoj operaciji protiv Vermahta nije imala šanse Kačinjski je krivicu za poraz Poljaka pripisao i Sovjetskom Savezu, budući da je Crvena armija ušla 17. septembra 1939. godine u istočne delove tadašnje Poljske, na teritoriji sadašnje Belorusije i Ukrajine, oko kojih su između dva svetska sukoba Varšava i Moskva vodile ratove.

„Tog dana Poljskoj je zabijen nož u leđa“, naglasio je Kačinjski i povukao paralelu između holokausta i masakra hiljada Poljaka vojnih zarobljenika u Katinjskoj šumi koje je Sovjetski Savez internirao. „Kakvo je poređenje holokausta i Katinja? Jedno. Jevreji su ginuli zato što su bili Jevreji, poljski oficiri zato što su bili poljski oficiri“, rekao je Kačinjski. „Nije Poljska dužna da uči lekcije pokornosti. To treba da učine drugi, koji su taj rat izazvali i olakšali ga agresoru“, zaključio je poljski predsednik.

Poljski premijer Donald Tusk u znatno pomirljivijem tonu naglasio je da Poljska na Vesterplatu želi da oda poštu svim vojnicima i žrtvama poginulim tokom Drugog svetskog rata. „Mi Poljaci to sećanje ne želimo da upotrebljavamo ni protiv koga“, rekao je premijer. Stotinama zvanica okupljenih oko Spomenika obratio se i jedan od trojice preživelih branilaca poljskih skladišta oružja na Vesterplate, Ignaci Skovron, koji je poručio: „Nikada više rat“.

U znak sećanja na stradale vojnike u Varšavi je juče osvanuo i ogromni transparent sa slikom poljskog vojnika iz Drugog svetskog rata i natpisom „Čast“, što predstavlja prvi deo tradicionalne parole „Čast i otadžbina“. Takođe, Poljska kinoteka organizuje tokom septembra smotru svetskih filmskih remek-dela na temu Drugog svetskog rata nazvanu „Teatar rat“. Istovremeno, poljska TV stanica TVP organizovala je test iz istorije pod nazivom „Godina 1939, počelo je u Poljskoj“, u kojem su predstavnici raznih profesija odgovarali na 24 pitanja o ključnim istorijskim događajima u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.

Simbol pomirenja

Državni program obeležavanja godišnjice u Gdanjsku organizovan je tako da protekne u znaku pomirenja nekadašnjih neprijatelja, a obeležavanje sedamdesetogodišnjice upada Crvene armije u istočne delove tadašnje Poljske, samo 17 dana nakon što je na tu državu krenuo Hitlerov Vermaht, odloženo je za 17. septembar, zbog prisustva Putina. Prisustvo Merkelove i Putina smatra se važnim simbolom pomirenja i prevazilaženja nesuglasica iz prošlosti. Ipak, pojedine marginalne grupe u Poljskoj ne gledaju blagonaklono na njihov dolazak. U tom kontekstu, poljski anarhisti najavljivali su ulične proteste u Gdanjsku, Krakovu, kao i ispred ruske ambasade u Varšavi.

Tusk i Putin održali su juče zajedničku konferenciju za novinare na kojoj je ruski premijer naglasio da je potrebno da se dve države „uzdignu iznad problema iz prošlosti“. Prema njegovom mišljenju, Rusi su Poljake uvek doživljavali kao „braću po oružju u borbama iz Drugog svetskog rata“. „Postoje problemi istorije, koje treba pažljivo da utvrdimo i analiziramo ono što je na kraju dovelo do početka tragedije, da se tragedija ne bi ponovila u budućnosti“, smatra Putin.

Unapređenje odnosa

Ruski premijer je istakao da uzroke Drugog svetskog rata treba da utvrde stručnjaci. Tusk je tokom susreta s Putinom kazao da će „mudar i pošten odnos prema istini o ratu doprineti poboljšanju odnosa između Poljske i Rusije“, navodeći kao apsurd da postoje veće razlike između gledišta Rusa i Poljaka kada je reč o događajima iz Drugog svetskog rata, nego između tih zemalja i Nemačke.

Oba premijera konstatovala su, međutim, da su rusko-poljski odnosi počeli da se menjaju nabolje. „Mi želimo da oni postanu još bolji. Nemoguće je to učiniti brzo, ali napredak je potpuno izvestan“, rekao je Tusk, dodajući i da ne namerava da „skrene sa tog puta“. Putin je, pak, ukazao da nije Rusija bila inicijator pogoršanja odnosa. „Zahvalni smo poljskom premijeru i njegovim kolegama što smo u njima pronašli partnera sa kojim je moguće raditi“, istakao je predsednik ruske vlade, podsećajući da je 2008. godine Rusija izbila na drugo mesto poljskih partnera, posle Nemačke, dodajući da su problemi u oblasti gasa uglavnom „tehničkog karaktera“.

Lavrov protiv prekrajanja istorije

Moskva – Rusija je juče izrazila nezadovoljstvo navodnim pokušajima bivših komunističkih država da izjednače staljinizam i nacizam, u vreme obeležavanja sedamdesetogodišnjice od početka Drugog svetskog rata. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov usprotivio se „lažima“ i „prekrajanju istorije“, u tekstu objavljenom u listu Rosiskaja gazeta. „Čak i tokom hladnog rata niko nije pokušao da izjednači nacistički režim sa Staljinovom diktaturom“, rekao je Lavrov.