Sekulović: Skandalozno što crkva uređuje groblja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Citat iz moje knjige koja je kod izdavača, a konkuriše za knjihu godine "Jevanđelje po istini": Jovan i Isus pozivali ljude na pokajanje, na pročišćenje duše da bi se obožili, da se okrenu Bogu, a to znači sebi, da budu Dobri ljudi. Navodim jednu od Jovanovih molitvi: „Oprost greha je tu za čoveka čije oči čekaju na Oca i čija je misao usmerena na život i čiji um ne odluta od znanja o životu.“ A nastavljač njihove ideje – Božje pravde, apostol Pavle kaže: “Nema tu Jevreja niti Grka, nema ni roba ni gospodara, nema muškog roda ni žesnkog; jer svi ste vi jedno u Hristu”. Tako je govorio u Rimu, ali nijedan papa pre sadašnjeg Frnacika nije se za to zalagao. Naprotiv, kao da nisu znali da su se prve Zajednice hrišćanskih vernika zvale htišćanske opštine, u kojima je svojina bila zadružna. U tim zajednicama uzajamna ekonomska pomoć i podrška (]]komunizam iz ljubavi[[, kako to naziva A.Harmack), imali su osobitu ulogu. U početku retko bogati, no, kao prvog moramo spomenuti sveštenika koji je ponudio grob da bi položili Isusvo telo, vremenom češće su hriščanima ptistupali i imućni ljudi Obožene svesti, što je zapisano u Dela Apostolska 4:32-35 : „Mnoštvo onih koji bejahu postali vernici beše jednog srca i jedne duše. Niko ništa ne smatraše svojim vlasništvom, već sve držahu zajedničkim. Niko među njima ne beše siromašan, jer oni koji imahu zemlju ili kuće, prodavaše ih, donošahu novce i polagaše ih pred noge apsotolima.“ A naša Crkva koja tek sada je slobodna, a pokazuje da ne poštuje Boga. U bukvalnom smislu Bog je Ljubav. Duh je Dobrota, Bog je Dobrota. To je stanje kada naš um radi na najvišim frekvencijama, jer je sve energija. Kada smo harmonizovani, integrirani i povezani s Višem Ja, tada smo usklađeni s istinom, pa se tako svest širi. Sa višom svesnoću, manje će biti laži i iluzija koje nas dele. Bog, Ljubav je suština našeg bića i ako se ne držimo Ljubavi sve ćemo omašiti, bićemo nesrećni. U srcu treba da imamo Ljubav da bi mogli da gledamo pravilinije i dugoročnije. Pogledi srca natopljenog ljubavlju nisu uvek racionalni, za šta treba imati strpljenje, jer ćemo sigurno pogrešiti ako ne slušamo svoje srce. Ono nas samo upućuje, i zato ga ne treba ignorisati, jer ćemo se kajati kada bude kasno. Sve su religije nastale na ovom principu i ovoj istini ali su zatim prigrlili materijalno, glumeći duhovnost, zanemarujući suštinu življena, pa tako običnim smrtnicima uskratili mogućnost srećnijeg života.