Na pitanje N1 da li je moguće da je Brisel Vučića i oko toga pritisnuo, kao i da li je pojava šatorskog naselja ispred Skupštine i svih incidenata koji se dešavaju u vezi sa tim zainteresovala uticajne krugove u Briselu, Selaković je u emisiji N1 Studio live odgovorila:

„Jeste, verovatno, zbog toga što do sada ono što su dobijali kao poruke i zvanično i nezvanično različiti akteri, naravno tu mislim i na nas iz Nacionalnog konventa i iz drugih organizacija civilnog društva, jeste da oni očekuju da se prosto uspostavi neka vrsta ponovnog poverenja između aktera u Srbiji i da se otpočne neka vrsta šireg dijaloga o konsenzusu, o evropskim reformama i uopšte o evropskoj budućnosti Srbije“.

Selaković je naglasila da su iz konventa isticali da su „izjednačeni svi akteri u krizi“ – iako zapravo tu postoji ogromna polarizacija moći.

„I dalje je država ta koja ima mnogo veću moć na raspolaganju, ima resurse, ima mehanizme, koje u tom smislu koristi i za dalju eskalaciju je neophodno i nužno da sa njihove strane se desi nešto što će deeskalirati, a ne stvarati i dalje produbljivati tu krizu. Tako da, u ovako polarizovanom društvu, bilo koja vrsta takvog dijaloga u kome su strane ravnopravne prosto ne može dati nikakav rezultat zato što ona ne odslikava realnost. Realnost je takva da mi imamo Ćacilend, da on služi čemu služi, da je to mesto postalo jedan simbol te državne moći koja generiše dalju krizu“, kazala je Selaković.

Tako da, kako kaže, EU naravno da jeste najzainteresovanija za to da se kriza ublaži, da se pronađe neki način kako stvari dalje neće eskalirati i da iza toga stoji što je moguće širi krug aktera u Srbiji.

„Trenutno je situacija takva da na to nije spreman niko iz opozicije, da u tome neće da učestvuju organizacije civilnog društva, posebno ukoliko tu nije jasno utvrđena uloga i mandat nekog od evropskih aktera. Jer sve drugo do sada što smo videli završi se u nekoj vrsti manipulacije. To smo imali i sa zakonom o biračkom spisku i na kraju krajeva sa ovim procesom za izbor Novog Saveta REM-a“, naglasila je Selaković.

Zbog čega misija EP dolazi u Srbiju?

Inače, u danu posete predsednika Srbije Briselu, stigla je i informacija iz Evropskog parlamenta da njegov spoljno politički odbor u Srbiju šalje misiju koja će u našoj zemlji boraviti od 22. do 24. januara.

Ta misija je, kako kaže Selaković, po svojoj prirodi tzv. fact check misija, dakle za proveru činjenica.

„Ona negde govori o tome da postoje određena saznanja po pitanju određenih stvari koje se dešavaju u Srbiji i da one dolaze s jedne strane od predstavnika institucija, a sa druge strane od drugih aktera, bilo da su to organizacije civilnog društva, opozicione političke partije, akademska zajednica…“, dodala je Selaković i dodala da je „očigledno da postoji različito tumačenje onoga što je stvarnost“.

„Tako da ova misija u tom smislu ima za cilj da se članovi Evropskog parlamenta, evropski poslanici na terenu uvere kroz razgovore, kroz posete koje će imati a još ćemo videti ko će biti u toj njihovoj agendi. Po onome što sam čula, mislim da to će sasvim sigurno biti jedan širok spektar aktera koji imaju različite perspektive i mogu da iz različitih uglova sagledaju probleme u kojima se Srbija nalazi i onda će to biti prezentovano članovima misije u kojima će biti predstavnici različitih političkih grupacija, dakle i onih koje su do sada imale blagonaklon stav prema vladajućoj stranci i onih drugih i to će se negde sve kroz jedan kasnije unutrašnji proces ponovo pretočiti u izveštaj koje će ta misija dati, a usvojiće je Evropski parlament“, naglasila je Selaković.

Objasnila je, međutim, da Evropski parlament ima svoju ulogu i nadležnosti kad govorimo o ustrojstvu Evropske unije.

„Međutim, ono što za sada dolazi kao reakcija od strane većine poslanika Evropskog parlamenta koji su učestvovali i u kreiranju i donošenju te rezolucije koje daju drugu vrstu izjava ili su aktivni po pitanju Srbije, jeste da onaj deo Evropske unije koji ima izvršna ovlašćenja, a to je Evropska komisija, i dalje ne menja stav prema Srbiji i nije preduzeo ništa od nekih drugih mehanizama koje su njima na raspolaganju, a koje bi zapravo mogle da budu neka vrsta konkretnijeg pritiska i možda da zaista učestvuju i doprinesu promeni stanja u Srbiji“, kazala je.

Upitana da prokomentariše mere koje su ranije spominjane i koje ne bi bile usmerene na Srbiju kao državu, kao celinu, već da se otvori mogućnost usmeravanja nekih kaznenih mera prema pojedincima, kaže:

„O tome se razgovaralo, to su bili predlozi koji su dolazili iz Evropskog parlamenta, međutim i tu treba da budemo pažljivi, zato što za takav tip mera čak nije ni Evropska komisija nadležna, nego bi morale oko toga da se slože države članice na nivou Evropskog saveta“.

„Ne očekujem da je tako nešto zaista realno, pre možemo govoriti o nekakvim bilateralnim merama koje će države pojedinačno donositi kao što smo imali slučaj nedavno sa Švedskom. Ali sada će komisija zapravo biti na ispitu po pitanju praćenja i načina kako će se prema Srbiji ophoditi kad je u pitanju trošenje novca iz Plana rasta. Podsetiću da Srbija posle skoro godinu i po dana otkako je usvojila tu reformsku agendu nije povukla ni jedan evro mimo te tranše predfinansiranja koja nije bila ničim uslovljena. Nije čak povučena i ta prva tranša jer ono što je trebalo da bude urađeno u rokovima predviđenim za prvu tranšu i dalje nije urađeno. I to je ono o čemu se najčešće i priča u javnosti, što jeste vezano za otvaranje Klastera tri koji je vlastima vrlo važan. Tako da, videćemo kako će se Komisija u tom smislu ophoditi“, dodala je.