Seme i bageri za potopljene njive

Prema procenama stručnjaka JP „Vode Vojvodine“ četvrtina zemljišta u Vojvodini na neki način je ugrožena viškom vode, što je oko 500.000 hektara zemljišta, odnosno 20 odsto obradivog zemljišta. Najkritičnije je u centralnom Banatu, gde je i najniža nadmorska visina u Pokrajini, zbog čega je u pogonu 70, od ukupno 155 crpnih stanica, na oko 20.000 kilometara kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Zamenik rukovodioca Sektora za odbranu od poplava za unutrašnje vode u JP „Vode Vojvodine“ Nikola Bunčić kaže da je na nekim mestima zemlja toliko vlažna da teške mašine propadaju u blato.

– To se nedavno desilo bageru nadomak Žitišta. Površinske i podzemne vode u ovom trenutku ugrožavaju više od 10.000 hektara oranica u opštini Žitište, ali i stotinak stambenih i pomoćnih objekata. Najkritičnije je u Tordi, gde je ceo atar pod vodom, a pšenica i ječam uništeni su na nekoliko stotina hektara. Intenzivno se kopaju kanali – kaže Bunčić.

U zrenjaninskoj opštini kao ispomoć u kopanju odvodnih kanala radi mehanizacija iz Sombora i Bačke Topole, a za troškove je pokrajinska vlada uputila dodatnih 80 miliona dinara. Kako je saopštio Pokrajinski sekretarijat za informisanje, do sada je uloženo preko 140 miliona dinara za saniranje posledica podzemnih voda. Na osnovu do sada prikupljenih podataka, podzemne vode podrile su temelje kuća, zbog čega je srušeno njih tridesetak, a još sedamdeset je u kritičnom stanju, mnoge njive postale su vodena ogledala. Predsednik opštine Nova Crnja Pera Milankov upozorava da je u ovoj opštini situacija najalarmantnija i da podzemne vode prete bezbednosti novocrnjanskih sela. Kao posledica svih ovih neprilika koje su zadesile poljoprivredu, u Vojvodini je pšenicom zasejano samo 480.000 hektara oranica, što je najmanja površina u poslednjih nekoliko decenija.