Direktor Direkcije za međunarodne odnose Sveruske državne televizijske i radio kompanije Pjotr Fjodorov rekao je za ruske medije da dokumentarni film „Varšavski sporazum-stranice sa kojih je skinuta oznaka tajnosti“ ne ocenjuje da li su aktivnosti te vojne organizacije, uključujući i invaziju na Čehoslovačku 1968, bile ispravne ili štetne nego samo registruje sećanja svedoka prošlosti. Film je emitovan na ruskom državnom kanalu Rusija-1 još 23. maja, a pomalo zakasneli, odvojeni, ali simultani protesti zvaničnog Praga i Bratislave zbog njegovog sadržaja ne prestaju.
Tvrdnja Fjodorova, međutim, nije tačna. Sagovornici autora Dmitrija Ušakova izabrani su isključivo na jednoj strani, onoj koja za Varšavskim paktom nostalgično žali, a pojavljivanja bivšeg francuskog ministra inostranih poslova Rolana Dime i direktora Informacionog biroa NATO u Moskvi Roberta Pšela taj utisak samo pojačavaju. Neke sagovornike u filmu, naime generala Vladimira Lobova, načelnika štaba zajedničkih oružanih snaga VP od 1989. do 1991, kamera snima dok nekoliko puta ne može da progovori od ganutosti zbog dobijene prilike da javno iznese svoju istinu i žaljenje za tom organizacijom, osnovanom 1955, a likvidiranom 1991, kada se prva njena bivša članica Nemačka Demokratska Republika pridružila SR Nemačkoj i NATO. Bivši ministar nacionalne odbrane bivše NDR Teodor Hofman podsetio je da ratova poput onoga u Jugoslaviji 1990-ih i onoga u Iraku nije bilo dok je Varšavski pakt, kao faktor ravnoteže, postojao. Jugoslavija je pomenuta još jednom: da Slobodan Milošević nije odustao od pristupanja Organizaciji o kolektivnoj bezbednosti i saradnji, Jugoslavija 1999. ne bi bila bombardovana.
U filmu se kategorično zaključuje da je Varšavski pakt, za razliku od agresorskog karaktera NATO, bio vojna organizacija sa odbrambenim karakterom, zasnovana na uzajamnom poštovanju, potpunoj jednakosti država članica i donošenju odluka isključivo konsenzusom bez ikakvog diktata. Kao dokaz se, suprotno naslovu filma, navodi jedini dokument te organizacije sa koga je dosad skinuta oznaka tajnosti 1997. – iz njega proizilazi da se Rumunija nije složila sa izborom glavnokomandujućeg snagama te vojne organizacije, te nije ni izabran. Istraživač istorije Varšavskog pakta Vladimir Bruz takođe citira neimenovanog američkog predstavnika u Savetu NATO koji je 1969. objavio knjigu, a u njoj izneo tvrdnju da je SSSR imao mnogo manji uticaj na odlučivanje u Varšavskom paktu nego SAD na odlučivanje u NATO, čak i ako se uračuna i invazija snaga Varšavskog pakta na Čehoslovačku.
A odluka o invaziji na Čehoslovačku, koja se dogodila u noći između 20. i 21. avgusta 1968, doneta je, tvrde sagovornici Ušakova, na isti način – potpunim konsenzusom. Nije učestvovala jedino Albanija, koja je 1961. pokvarila svoje odnose sa Moskvom, a 1968. Varšavski pakt napustila, u čemu je, podvlače sagovornici u filmu, niko nije sprečavao.
Film „Varšavski sporazum – stranice sa kojih je skinuta oznaka tajnosti“ montiran je brzim smenjivanjem kolažnih slika sastavljenih od sadašnjeg trenutka i dokumentarnih snimaka događaja iz prošlosti u maniru Si-En-Ena. Tako gledaoci mogu lepo da vide sav bes sa kojim su Pražani dočekali vojnike i tenkove Varšavskog pakta i da pročitaju njihove transparente sa kojih su se poruke svodile na jednu: Idite kući. Ali, rekao je u filmu general Lobov, tako je bilo samo u centru Praga, na periferiji grada i širom cele Čehoslovačke vojnici Varšavskog pakta dočekivani su zagrljajima i poljupcima, zatrpavani jabukama i drugim đakonijama, jednom rečju podrška invaziji, odnosno realizaciji principa socijalističkog internacionalizma, bila je opšta. Dokumentarne slike o tome, i ako postoje, u filmu Ušakova nisu emitovane.
U filmu se navodi i da je praški Klub 231 bio navodno opoziciona organizacija, a u stvari arhive dokazuju, tvrde sagovornici Ušakova, da je okupljao fašiste, esesovce i pristalice Hitlera koji su odgovarali po članu 231 Krivičnog zakona za antidržavnu i protivustavnu delatnost. Praško proleće, tvrdi film, nije bilo nikakva mirna pobuna čehoslovačkih građana nego priprema oružanog prevrata kome su sa teritorije Zapadne Nemačke bučnom vojnom vežbom poruku slale snage NATO – „Delujte jače, mi smo sa vama“. Koje bi ušle u Čehoslovačku da to nije predupredila invazija Varšavskog pakta.
Zvaničnici Češke i Slovačke na ovaj su film Rusiji poslali tri poruke: prvo, da su se ruski zvaničnici, među njima i ruski predsednik Vladimir Putin, više puta izvinili zbog nesreće koju je invazija 1968. donela narodu tadašnje Čehoslovačke, drugo, da se Češka i Slovačka snažno protive svim pokušajima revizije istorije Drugog svetskog rata i pokušajima minimiziranja uloge Crvene armije u njemu dok film iskrivljuje istorijsku istinu i šteti tradicionalno prijateljskim odnosima između Češke i Rusije i Slovačke i Rusije.
Može li se NATO širiti na istok
Bivši francuski ministar inostranih poslova Rolan Dima u spornom ruskom filmu je rekao da Mihailu Gorbačovu jeste obećano da se NATO neće širiti na teritoriju bivšeg SSSR-a. Direktor Informacionog biroa NATO u Moskvi Robert Pšel je, međutim, tvrdio da član 10. Vašingtonskog sporazuma o osnivanju NATO iz 1949. predviđa da svaka evropska država može podneti zahtev za članstvo u tu organizaciju. Dakle, obećanje o kome govori ne samo Dima bilo bi suprotno Vašingtonskom sporazumu, tvrdi Pšel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
