Šest sati za poslednjih 318 metara

Kakav je pogled s najviše tačke sveta, Mont Everesta, posle Dragana Jaćimovića i Isa Panića saznalo je još sedam srpskih alpinista. Uz pomoć Šerpasa Nima, Lakhpa i Sonama, Basar Čarovac, Dragan Petrić, Ilija Andrejić, Petar Pečanac, Miloš Ivačković, Gligor Delev i Dragana Rajblović – prva žena iz Srbije (i sa Balkana) koja se popela na krov sveta, izneli su ekspediciju Mont Everest 2007. Iako se nije penjao na vrh, prvi srpski planinar na Everestu – Dragan Jaćimović – sve vreme iz kampa gurao je ovu sedmorku ka najvišoj svetskoj tački. U njegovim rukama bila je dirigentska palica ekspedicije, pa samim tim i sudbina alpinista.

Ser Edmund prvi stao na Everest

Na najviši vrh Himalaja jurišali su mnogi svetski poznati planinari. Prvi se na Krov sveta popeo novozelandski pilot, avanturista, planinar ser Edmund Persival Hilari 29. maja 1953. godine kao član britanske ekspedicije. Prethodno je 1951. godine imao neuspeo pokušaj s novozelandskom ekspedicijom. On je na vrh stigao uz pomoć šerpasa Tencinga Norgaja. Do sada je preko 1200 planinara uspelo da se domogne najviše kote na planeti Zemlji. Više stotina njih tragično je nastradalo u pokušaju da ostvare san svih planinara sveta.

Posle 50 dana velikih napora pod Everestom, u subotu je pala ta noć kada je sedam od devet članova tima krenulo ka vrhu, ka letalnoj ili smrtnoj zoni, na kojoj je vazduh pet puta razređeniji nego u normalnim uslovima. Ranije, u petak, ispod tzv. treće stepenice odustali su Simo Dragićević i Marko Nikolić. Konačni uspon počeo je u 2.52 časa prema tamošnjem vremenu, kada su i srpski alpinisti došli do prve stepenice – 8.530 – metara i krenuli ka završnoj od koje ih je delilo „samo“ 318 metara. Temperatura – minus 41 stepen, a teren strma stena s pukotinama punim leda. U takvim uslovima za prelazak tih „samo“ 318 metara članovima naše ekspedicije trebalo je čak šest sati. Oko 8.45 prema lokalnom vremenu do mesta iznad kojeg je samo nebo stigli su Petrić, Čarovac, Andrejević i Pećanac, a njima su se posle sat i po pridružili i Rajblović, Ivačković i Delev.
– Ovo je teško opisati. Samo je nebo iznad nas. Višegodišnje pripreme urodile su plodom, a potoci znoja materijalizovani su na najlepši način. Ostvario sam nešto što je san svakog planinara – rekao je Basar Čarovac koji se u dosadašnjoj karijeri popeo još i na Kilimandžaro, Akonkagvu, Damavand, Ararat i himalajske vrhove Loboce, Ajland Pik i Co Jo.
Čarovca i njegove kolege tek sada očekuje najteži deo posla. Pri osvajanju bilo kojeg vrha silazak je najteži deo poduhvata, s obzirom na to da su planinari psihički relaksirani zbog ostvarenog cilja, a pri tom su i fizički iscrpljeni.
– Kao što smo i predvideli, spuštanje je teži deo posla od penjanja. Ali koliko god ova priča bila teška za nas, jednog trenutka njoj mora doći kraj. Članovi ekspedicije su se spustili u C2 (7800m), gde imaju dovoljno kiseoničkih boca, hrane i EPI gasa za kuvanje obroka. Mada umorni i iscrpljeni posle uspona, ipak imaju dovoljno snage da odrade potrebnu proceduru na ovoj visini. Očekujemo da nam se uskoro pridruže. Mislim da ni ja, ni članovi ekspedicije nismo svesni veličine uspeha koji smo postigli. To i nije bitno, važno je da smo srećni, a sreću čine male stvari. Istorijski uspeh ili ne? Neka se drugi bave time – poručio je koordinator i vođa ekspedicije Dragan Jaćimović.