Subotica se prekjuče priključila brojnim gradovima Evrope u kojima se obeležava Svetski dan secesije, ustanovljen prošle godine na inicijativu Muzeja primenjene umetnosti u Budimpešti i časopisa Secesija.
Ovaj dan se obeležava u Mađarskoj, Belgiji, Portugalu, Italiji, Švedskoj i Francuskoj, kroz predavanja, izložbe, i turističke obilaske. Najveći deo arhitektonskog nasleđa Subotice, uključujući i Palić, čini upravo secesija, nastala iz vremena Austrougarske monarhije, koja je i u mnogim drugim gradovima tadašnjeg carstva ostavila slična zdanja.
Stil secesije, nastao krajem XIX i početkom XX veka, karakterišu bogata ornamentika, intenzivne boje, keramika i kovano gvožđe, a sve te elemente sadrže i dve najpoznatije secesijske zgrade u Subotici – Rajhlova palata i Gradska kuća, koje su inače svrstane među 10 graditeljskih čuda Srbije. Bogatstvo oblika, boja i ukrasa na njima čini ih graditeljskim biserima čak i u regionalnim okvirima, a sličnih zdanja sa nešto manje raskoši, ali ipak atraktivnih, ima po celom gradu. Glavna manifestacija u okviru Svetskog dana secesije bio je obilazak tih zdanja, navodi Olga Kovačev Ninkov, istoričarka umetnosti.
„Maršruta koju je obuhvatila secesijska šetnja publike, tokom koje se mogao pogledati enterijer najvažnijih secesijskih zdanja, počela je Sinagogom, nastavila se u Gradskoj kući, zatim u gradskom Muzeju, pa Korzoom u brojnim vrednim zgradama secesijske epohe, zajedno sa Leović palatom, i na kraju završila u Rajhlovoj palati, jednoj od najlepših i najpoznatijih zgrada ovog stila. Na svakom koraku u Subotici možete sresti zgrade bečke secesije, mađarske secesije, dramštadske škole i drugih… Secesija je u vreme svog zenita zahvatila i mnoge druge oblasti života, ali je ipak najvidljivija u arhitekturi“, kaže Olga K. Ninkov, ističući da ova manifestacija kao jedan od glavnih ciljeva ima upoznavanje ovog nasleđa i isticanje njegovog značaja za istoriju grada, a time i povećanje svesti i brige o tom kulturnom dobru.
Pored „šetnje secesijom“, organizovan je j tzv. „foto selfi“ konkurs posvećen secesiji, a učesnici su imali zadatak da se uslikaju pored ili ispred neke od svojih omiljenih secesijskih zgrada. Pristiglo je veoma mnogo radova, ne samo građana Subotice već i iz drugih zemalja od turista koji su nekada posetili Suboticu.
Budući da je većina ovih zgrada nastala pre sto i više godina, i sa vidljivim tragovima vremena, u Subotici je pre nekoliko godina nastao čitav jedan pokret za očuvanje tog kulturnog nasleđa. Zahvaljujući u velikoj meri arhitektici Viktoriji Aladžić, Subotica je postala i članica mreže secesijskih gradova Evrope. Članstvo u toj mreži omogućava učešće u evropskim projektima i promociju Subotice kao dela evropske kulturne baštine.
Inače, 10. jun je ustanovljen kao dan posvećen secesiji u znak sećanja na dvojicu velikih arhitekata ovog stila, Španca Antonija Gaudija, i Edena Lehnera, delom i Subotičanina, projektanta i nekih subotičkih zdanja, poput Leovićeve palate.
Organizatori subotičkog Dana secesije su Turistička organizacija grada Subotice, Gradski muzej Subotica, Moderna galerija „Likovni susret“, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica i Zavod za kulturu vojvođanskih Jevreja „Dr Milko Izidor“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
