Agrar će zajedno sa energetikom biti jedna od najvažnijih grana naše privrede u budućnosti, i naše pristupanje Evropskoj uniji i njenom tržištu svakako zahteva reorganizaciju te oblasti, ali i drugačiji odnos države prema agraru, rečeno je između ostalog na poljoprivrednom forumu „Hrana za Evropu – agroprivreda Srbije u pretpristupnom periodu“, koji se održava u Subotici. Skup je organizovao beogradski Ekonomski institut, a jedan od važnijih pokrovitelja je Viktorija grupa.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, koji je i otvorio Forum, podsetio je da u Srbiji od poljoprivrede, na posredan ili neposredan način živi oko dva miliona ljudi, odnosno oko 70.000 porodica, ali da je nivo neophodnih znanja i veština, koji bi poljoprivredu pokrenuli napred, na najnižem nivou.
„To je svakako jedan od najvećih problema u poljoprivredi, mnogo veći nego nedostatak novca. S druge strane, kod nas se na evidenciji nezaposlenih nalazi oko dve hiljade agrarnih stručnjaka, što je paradoksalno, i to će biti deo strategije vlade – uključiti sve te ljude u edukaciju agrarnih proizvođača. Nakon toga, mi kroz godinu dana nećemo biti ista zemlja. Srbija bi uz takvu strategiju mogla znatno da poveća svoj BDP upravo kroz poljoprivredu“, rekao je Petrović.
On je napomenuo da je siromaštvo na selu dva puta veće nego u gradu i da je tamo i nezadovoljstvo dva puta veće, te da zbog toga „nema dugoročne politike razvoja dok ljudi na selu ne počnu da žive bolje“. Ministar je istakao i da će država nastojati da i dalje podržava velike kompanije u agraru, ali i da će njihova odgovornost za ukupno stanje u toj oblasti biti veće.
Lup Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, ocenio je da u ovom trenutku Srbija ima veoma malo agrarnih proizvoda s kojima može da izađe na evropsko tržište, te da je potrebna pomoć srpskoj poljoprivredi kako bi mogla da bude konkurentna i spremna za priključenje EU.
„Važna je ozbiljna zaštita poljoprivredne proizvodnje od strane države, zatim podsticaji za njen razvoj, subvencije, jasna i stabilna agrarna strategija, koja se neće menjati svake godine, što će obezbediti i sigurnost plasmana poljoprivrednim proizvođačima. To svakako zahteva i veći agrarni budžet, zahteva restrukturiranje čitavog agrara, i podizanje nivoa znanja, ali i smanjenje administrativnih troškova u trgovini i dalju liberalizaciju tržišta. Srbija će u tome imati pomoć i pretpristupnih fondova, i ukoliko bude sledila preporuke, imaće velike koristi od toga – rekao je Lup Brefor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
