Sigurno jedino da neće biti velike koalicije

 Dejvid Kameron, lider konzervativaca, celu noć između utorka i srede proveo je sa radnicima treće smene u raznim delovima zemlje „Ne želim da uzimam ništa zdravo za gotovo. Ovo su veoma važni izbori, tesni i boriću se za svaki glas“, poručio je Kameron. Nik Kleg, prvi čovek druge po veličini opozicione stranke liberalnih demokrata poručuje da ako Braun ili Kameron uđu u Dauning strit, ništa se zaista neće promeniti“.

Britanski izbori generalno do sada davali su jasnog pobednika u parlamentu. Međutim, ovoga puta to neće biti slučaj i mala je verovatnoća da bilo koja od tri glavne partije – osvoje većinu u 650-članom parlamentu. Ovakva perspektiva dovela je do raznih taktičkih zamki i pariranja a tri partije u borbi za poziciju manevrišu na razne načine.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju jasno vođstvo konzervativaca od pet do 10 odsto u odnosu na drugoplasiranu partiju. Predviđa se da će oni osvojiti 35 odsto glasova. No, torijevci Dejvida Kamerona su i dalje daleko od parlamentarne većine. Laburisti beleže porast podrške u odnosu na prethodna istraživanja i njih sada podržava 30 odsto građana, dok bi liberalne demokrate trebalo da osvoje 24 odsto glasova, što je za četiri odsto manje nego pre.

Britanski izborni sistem u kojem birači biraju članove parlamenta iz svojih lokalnih izbornih jedinica, znači da ove brojke mogu omogućiti laburistima da ostanu najveća partija, ali ne i da imaju većinu u parlamentu.

Neizvesnost izborne borbe ostavlja prostora za brojne postizborne kalkulacije. Konzervativci bi tako mogli sami formirati vladu možda uz prećutnu podršku liberalnih demokrata povodom nekih pitanja. Ili bi mogli da pokušaju da sa liberalnim demokratima postanu koalicioni partneri. Laburisti bi mogli da privuku liberalne demokrate na svoju stranu čime bi osujetili neke mogućnosti torijevaca. Jedna stvar koja sada izgleda izvesna jeste da laburisti i konzervativci neće formirati „veliku koaliciju“ u kontinentalno evropskom stilu, budući da lideri obe partije i Kameron i Braun zastupaju suprotne stavove povodom brojnih pitanja.

Ishod dodatno komplikuje i nedostatak jasnih pravila. Za razliku od SAD, Britanija nema pisani ustav već precedentno pravo (izvori prava koji se temelje na sudskim presudama ili odlukama odgovarajućih organa koji predstavljaju presedan za odluke u sličnim slučajevima u budućnosti). Percepcija javnosti je takođe važna. „To bi moglo da odigra najvažniju ulogu nego ikada do sada“, kaže Ričard Vinen, profesor istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu i auto knjige „Britanije Tačerove“. „Živimo u veoma demagoškim vremenima za Britaniju“, dodaje on misleći na javni bes zbog ekonomske krize i nedavni skandal u vezi skupih računa poslanika. „Javnost nije blagonaklona ni prema jednoj vrsti prevara“.

U slučaju da niko ne osvoji većinu u parlamentu, Gordon Braun ostao bi na poziciji premijera sve dok nova vlada ne bude formirana. Ukoliko partije ne budu bile u stanju da nađu adekvatno rešenje, kraljica, kao šef države bi teoretski bila uvučena u političku igru iako je ona obično izvan politike.

Mišljenje javnosti moglo bi biti važno i ako konzervativci osvoje izbore na granici ali nedovoljno glasova da imaju većinu u parlamentu. U tom slučaju, predviđaju analitičari, Kameron bi bio u jakoj poziciji da pokuša da formira vladu, čak iako laburisti i liberalne demokrate zajedno sakupe više glasova u parlamentu. Kameron, koji ima podršku većeg dela britanske štampe pokušao je da napoji svoju kampanju osećajem neizbežnog trenutka. Ove nedelje je izjavio da je spreman da radi u rezidenciji premijera – Dauning strit broj 10, već od petka. Dva natiražnija lista Dejli ekspres i Dejli mejl otvoreno podržavaju Kamerona. U članku u Dejli ekspresu kaže se da bi Konzervativna partija trebalo da dobije mandat „da vodi Britaniju u pravom smeru“. Dejli mejl navodi da je zemlji potrebna odlučna vlada kako bi se izbegao grčki scenario. Dugačka era dvopartijske politike u Velikoj Britaniji okončana je, a rast podrške liberalnim demokratama probudio je osjećaj među građanima da je radikalna reforma sistema moguća, piše Indipendent koji favorizuje Liberalno-demokratsku partiju. Pre pet godina, laburisti su osvojili nešto više od trećine glasova, ali im je postojeći izborni sistem poklonio ubedljivu većinu poslaničkih mesta. Zbog toga je reforma izbornog sistema neophodna – broj poslaničkih mesta u parlamentu mora da bude odraz podrške koju svaka stranka uživa među biračima, ocenjuje ovaj list.

Laburisti su, čini se, usvojili neke neuobičajene taktike u cilju da održe konzervativce izvan vlasti. Piter Hein, laburistički državni sekretar Velsa, izjavio je da bi u distriktima gde laburistički kandidati imaju male šanse da osvoje pobedu i gde su liberalne demokrate jače, ljudi trebalo da glasaju „na osnovu razuma, a ne srca“. Analitičari ovu izjavu tumače kao svojevrstan apel na laburističke birače da izaberu kandidata liberalnih demokrata.

Težnje Nika Klega, lidera Liberalno-demokratske partije, ostaju enigma. Čini se, naročito nakon njegovog uspeha u TV debatama, da će Kleg igrati ključnu ulogu u postizbornim razgovorima za formiranje vlade.