Silajdžići Dodik u srcu krize

Oni su napisali zajednički tekst o situaciji u Bosni i Hercegovini, u kojem ocenjuju da je Evropska unija „napravila propust ne podržavajući svog predstavnika u BiH, sposobnog slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, i u ključnim momentima je narušila i umanjila njegova ovlašćenja i nadležnosti“.

Ešdaun i Holbruk su istakli da je u BiH „kao i 1995. godine, potrebno angažovanje transatlantske zajednice ako ne želimo biti vraćeni u još jednu bosansku krizu“. „Premijer bosanskih Srba Milorad Dodik, nekada miljenik međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona, zbog svog suprotstavljanja nacionalističkoj Srpskoj demokratskoj stranci (SDS), jednostavno je usvojio njen program rada i delovanja, rasterećen njenog tereta za počinjeni genocid“, navodi se u analizi dvojice bivših zvaničnika koju je juče objavio Dnevni avaz.

Holbruk i Ešdaun su dodali da je Dodikova dugoročna politika jasna, „dovesti svoj srpski entitet – Republiku Srpsku – u poziciju da se otcepi čim se ukažu takve mogućnosti“. Ocenili su da je Dodik iskoristio slabosti ustavne strukture države, umor i zasićenost međunarodne zajednice, kao i nesposobnosti EU da ispoštuje vlastite uslove, i tokom protekle dve godine uspeo da uništi najveći deo stvarnog progresa ostvarenog u BiH u proteklih 13 godina.

Oni veruju da je Dodik uništio ostvareni progres „uglavnom slabljenjem institucija države i zaustavljanjem BiH na putu evolucije u funkcionalnu državu koja se može priključiti EU“. „Dodikove aktivnosti pothranjivali su i podsticali Rusija i ruski petrodolari“, smatraju Holbruk i Ešdaun. Autori pisma dodaju da je „predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, vrlo često davao izjave o potrebi ukidanja dva entiteta od kojih je sastavljena BiH i o potrebi stvaranja nepodeljene zemlje koja se neće sastojati od federalnih jedinica“. „Otrovni odnosi i sukobi između njih dvojice predstavljaju srce sadašnje krize u BiH“, zbog čega su „ponovo oživele sumnje i strahovi koji su bili osnova za početak rata 1992. godine“, navodi se u tekstu.

Holbruk i Ešdaun smatraju da je takvoj „situaciji doprinela i spokojnost i zbunjenost međunarodne zajednice“, nakon što je „Bušova administracija praktično okrenula leđa BiH, a EU se duboko uplela u događanja BiH“. Prema njhovim rečima, EU nije razvila koherentnu strategiju srazmernu svojoj umešanosti u procese u BiH, te svom potencijalu i odgovornosti.