Ekonomska kriza u Hrvatskoj i najavljeni rebalans budžeta žestoko su posvađali sindikate, posebno one koji okupljaju zaposlene u državnim službama. Najava vlade da će doneti zakon kojim će se zaposlenim u javnim službama od 1. aprila smanjiti plate za šest odsto, podelila je sindikate.
Dogovor o povećanju plata od šest odsto do sredine godine za sve službenike i zaposlene u javnim preduzećima, sindikati i vlada sklopili su u decembru. Taj dogovor je sklopljen na insistiranje sindikata, koji nisu pristali na tadašnji predlog vlade da se odluka o povećanju plata odloži zbog krize.
Pre desetak dana premijer Ivo Sanader i ministar finansija Ivan Šuker su od sindikata državnih i javnih službi zatražili da se zbog opšte štednje odreknu povećanja plata, odnosno odustanu od decembarskog dogovora. Od sindikata koji predstavljaju oko 65.000 zaposlenih u administraciji, policiji, vojsci, pravosuđu, carini i poreskoj upravi, stigao je pozitivan odgovor.
Međutim, predstavnici sindikata zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, socijalnim službama i kulturi, nisu pristali na smanjenje. Ti sindikati tvrde da su još ranije vladi predlagali da njihov sektor u potpunosti prati sudbinu plata u privredi, što bi u tom slučaju značilo i rizik od eventualnog smanjenja plata ako bi se tako razvijala situacija u privredi.
Ali taj predlog tada nije prošao. U novonastaloj „pat poziciji“, iz koje se izlaz zasad ne vidi, mediji su proteklih dana počeli da objavljuju nezvanične informacije da Vlada razmišlja o mogućnosti da jednostrano raskine kolektivni ugovor sa sindikatima javnih službi. Odluka bi oko 180.000 zaposlenih ostavila bez povećanja plata, ali i bez 13. plate, takozvane božićnice, poklona za decu, regresa i ostalih materijalnih prava regulisanih kolektivnom ugovorom. To je razbesnelo sindikate koji su zapretili opštim štrajkom.
Opasnost od bankrota
Neposlušne sindikate nije pokolebala ni najnovija premijerova izjava da je ovo prelomni trenutak za Hrvatsku, jer narednih dana država treba da odgovori na pitanje da li je u stanju da upravlja vlastitim javnim finansijama, te da ponašanje vlade u krizi pažljivo posmatraju i međunarodna zajednica i svetske finansijske institucije. Ukoliko se država pokaže kao nesposobna da izađe iz ove situacije, sledi joj bankrot i raspad finansijskog sistema, upozorava vlada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
