Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka Singapur postaje obećana fudbalska zemlja. To je vreme kada fudbalska federacija te zemlje sklapa ugovor sa u to doba poznatim jugoslovenskim menadžerima Antom Kuzmićem Bekinom i Predragom Naletilićem o angažmanu fudbalera iz Evrope, naročito tadašnje Jugoslavije. Istovremeno osniva se i Prva liga sa devet klubova, čiji je broj danas narastao na 12. Nije prošlo mnogo godina od tog događaja kada je u Singapur stigao Novopazarac Esad Sejdić, jedan od najzaslužnijih ljudi što će se ubrzo veliki broj fudbalera sa ovih prostora otisnuti put ove egzotične zemlje.
Neki su igrali sa manje, neki sa više uspeha. Nesumnjivo da je najviše domete dostigao fudbaler sredine terena reprezentacije Singapura i šampiona te zemlje Tampines Roversa, 30- godišnji Fahrudin Mustafić. Pauzu između dva prvenstva proveo je u zavičaju.
- Niste jedini fudbaler sa bivših jugoslovenskih prostora u Singapuru, ali su retke tako dugotrajne i uspešne karijere poput vaše?
– Imao sam 20 godina kada sam stigao u ovu prelepu zemlju. Ni tada, a ni danas fudbalski potencijal u Singapuru nije veliki i zbog toga kad mlad i talentovan Evropljanin dođe u zemlju odmah dobije državljanstvo. Naravno, mnogo je više onih nabeđenih fudbalera, koji su mislili da je dovoljno samo da se pojave na terenu i uspeh je zagarantovan. Zasluge za napredak fudbalske igre u Singapuru posebno pripadaju trenerima i igračima iz bivše Jugoslavije. Od 2003. godine selektor reprezentacije je Radojko Avramović, nekada golman jugoslovenske reprezentacije, Borca iz Čačka, Rijeke, OFK Beograda i Notingem kauntija, inače je rođen u Sjenici. Bivši graditelj igre Vojvodine i Partizana Slobodan Pavković je tehnički direktor fudbalske asocijacije Singapura. Najbolji strelac lige je Bosanac Mislav Karoglan, pre toga to je bio moj saigrač iz državnog tima Aleksandar Đurić, a nekada je petostruki kralj strelaca bio Hrvat Mirko Grabovac.
- Kapiten ste nacionalnog tima Singapura. Imate više od 60 reprezentativnih nastupa, a postigli ste i sedam golova. U sređenom svetu kad jedan stranac predvodi državni tim to predstavlja veliku čast?
-Tu zemlju doživljavam kao svoju. Singapur je raj na svetu, druga galaksija. Za reprezentaciju sam debitovao protiv Danske 2006. godine. Nisam rekorder po broju nastupa, ta čast pripada Englezu Danijelu Benetu sa 100 odigranih utakmica. Nalazim se u krugu petorice igrača sa najviše odigranih mečeva za državni tim. Nismo imali mnogo uspeha do dolaska Avramovića za selektora. Onda smo pre pet godina pobedili Irak, jednu od najboljih azijskih reprezentacija, potom i igrali dva puta nerešeno s Kinom. Prošlog leta krenule su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. U prvoj utakmici večitog i najljućeg rivala Maleziju pobedili smo na našem stadionu Dželal Besar pred 6.000 gledalaca 5:3. U toj utakmici sam postigao jedan zaista prelep pogodak. U drugoj utakmici u Kula Lumpuru pred čak 100.000 ljudi bilo je 1:1.
- Kažete pred 6.000 gledalaca. Znači li to da u Singapuru ne vlada veliko interesovanje za fudbal?
– U Singapuru živi više od 70 odsto Kineza. Njih osim donekle stonog tenisa nijedan sport ne interesuje. Fudbal isključivo igraju manjinski narodi Malajci i Indijci. Možda će vas iznenaditi da su ludi za engleskim fudbalom. Gledaju prenose svih utakmica, obožavaju Liverpul i Čelsi, a nije nikakvo iznenađenje ako vam napamet izdiktiraju sastav Vigana. Izgleda neverovatno, ali je istinito da se na prijateljskoj utakmici državnog tima i Liverpula nije intonirala državna himna već najčuvenija navijačka pesma pristalica Liverpula- „You ll never walk alone“.
- Šta se dešava na tribinama kad igra vaš Tampines Rovers?
– U proseku nas gleda 3000 ljudi. Stanovnici Singapura su miran, porodičan narod. Na stadionima nema huliganizma, niti organizovanog navijanja. Najznačajnija utakmica je sa komšijama iz istočnog dela grada Geylang junajtedom. Inače, svi klubovi su iz grada – države Singapur. Moj Tampines je zvanični šampion, a sa istim klubom sam još 2004. godine osvojio duplu krunu.
- Bliži se kraj karijere. Postoji li želja za povratkom u Novi Pazar?
– Živim u sređenoj i bogatoj zemlji i svi moji daljnji planovi normalno da su vezani za Singapur. Sa Tampinesom sam produžio ugovor na još dve godine. Do njegovog isteka doći ću i do trenerske licence. Ostajem u singapurskom fudbalu kao trener i nadam se da ću u budućnosti na taj način pomoći mnogim fudbalerima iz Novog Pazara i okoline da zaigraju u ovoj predivnoj zemlji.
Pazarce uvek više cene van Pazara
* Koliko pratite rezultate FK Novi Pazar?
– Imam uvek prave informacije. Obradovalo me je što igraju Superligu. Mislim da bi rezultati bili mnogo bolji da u ekipi ima više Novopazaraca. Uz pomoć fenomenalne publike tim u kojem bi bili Hadžibulić, Ragipović i još neki fudbaleri, koji su sad van Novog Pazara, imao bi najmanje šest bodova više i ne bi strepeo za status superligaša. Nisam protiv fudbalera sa strane, trebalo bi da ih je uvek petorica, šestorica, ali sad ih je previše. To je stara priča, nas Pazarce su uvek više cenili van Pazara.
Singapursko jelo postalo omiljeno
– Nedavno je došla jedna grupa mladih fudbalera iz Novog Pazara u Singapur sa željom da ovde nastavi karijeru. Olako su propustili priliku da reše životno pitanje. Poručio bih svima koji u budućnosti budu dolazili da ne gledaju potcenjivački na njihov fudbal. Nikako ne dolazite nespremni i s mišlju da je dovoljno samo da se pojavite u sportskoj opremi na terenu, očinski savetuje Mustafić.
Zanimljivo je i Mustafićevo viđenje singapurske hrane. „Prvi susret sa njihovim specijalitetima za mene je bio šokantan. Danima sam gladovao, sve dok nisam odlučio da se hranim u McDonald’S restoranima. Vremenom se sve promenilo. Danas nijedan obrok ne mogu da zamislim bez piletine s pirinčem (hainan) spremljene na njihov način. Za vreme odmor provedenog u Novom Pazaru supruga je bila prinuđena da i ovde više puta pripremi sad omiljeno porodično jelo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
