Svega nekoliko sati do isteka roka za obustavu neprijateljstava predviđenih mirovnim planom UN i Arapske lige iz Damaska stižu oprečni signali o (ne)primeni sporazuma. S jedne strane, šef sirijske diplomatije Valed Mualem nakon razgovora sa ruskim kolegom Segejem Lavrovim u Moskvi saopštio je da je Sirija povukla svoje trupe iz nekih provincija te da će prekid vatre stupiti na snagu po dolasku međunarodnih posmatrača.
Međutim, prema rečima Mualema, dok „sirijske trupe počinju povlačenje, naoružane grupe u raznim oblastima Sirije intenzivirale su svoje aktivnosti“.
Prema izveštajima sa terena, granatirani su gradovi Homs i Hama, kada je, prema procenama, ubijeno više od 100 ljudi, uglavnom civila. Da nasilje ne jenjava potvrđuju i sukobi zabeleženi na granici sa Turskom i Libanom. Stručna javnost je saglasna da je u ovakvim okolnostima potpuno primerena nedavna konstatacija turske vlade da sirijski konflikt ulazi u „novu fazu“.
Imajući u vidu da je stanovništvo u susednim zemljama podeljeno na one koji podržavaju sirijsku opoziciju i one koji gaje nade da će predsednik Bašar Asad opstati na vlasti, preovlađuje strah da bi konflikt iz Sirije vrlo brzo mogao da se proširi na region pojačavajući političke, etničke i religiozne podele.
– Mislim da možemo da očekujemo još nasilja duž granica. Što će, bojim se, biti nova svakodnevica. Biće sve više izbeglica, dok će okršaji biti nastavljeni – kaže Šadi Hamid iz Bruking centra u Dohi za Vašington post.
Turska, članica NATO koja deli 885 kilometara dugu granicu sa Sirijom, ne želi da se meša direktno u konflikt, mada je vlada u Ankari osudila sirijskog lidera. Asad, s druge strane, ima pristalice i u Turskoj i Libanu, čiji je Hezbolah, dominantna šiitska milicija i politička partija, dugogodišnji saveznik sirijskog lidera i njegovih Alavita. Politički rival Hezbolaha, bivši libanski premijer Saad Hariri, poziva pak Asada da podnese ostavku.
U Iraku, dominantni šiiti plaše se da bi neka buduća islamska sunitska vlada u Siriji mogla da izgradi savez sa iračkim nezadovoljnim sunitima. Iran, najodaniji saveznik Asada, ne želi da dobre i izuzetno profitabilne odnose sa Turskom žrtvuje zbog podrške rukovodstvu Sirije.
Saudijska Arabija i još tri države Persijskog zaliva finansiraju „Slobodnu sirijsku armiju“ višemilionskim mesečnim isplatama, koje se koriste za plaćanje boraca i kupovinu naoružanja na crnom tržištu. Amerika se nada da će odbijanje Asada da se povinuje zahtevima Ananovog sporazuma ubediti Rusiju i Kinu da promene mišljenje i zatraže smenu režima. Stručnjak iz Bejruta Rami Kuri smatra da mnogo zavisi od toga koliko će „Rusi i Kinezi izdržati da budu identifikovani sa režimom koji sprovodi užasna dela protiv sopstvenog naroda“.
Erdogan: Jasna povreda granice
Ankara, Peking – Napad na prihvatni centar sirijskih izbeglica u Turskoj predstavlja „jasnu povredu“ granice dve zemlje, izjavio je turski premijer Redžep Tajip Erdogan koji boravi u poseti Pekingu. „Dogodila se vrlo jasna povreda granice dve zemlje… Naravno da ćemo preduzeti neophodne mere“, rekao je on, prenosi agencija Anadolija. „Šta treba da radi Turska u slučaju povrede granice? Naravno da će Turska reagovati onako kako bi reagovale i druge zemlje, shodno međunarodnom pravu“, dodao je Erdogan. Beta – AFP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
