Predstava o Subotici kao razvijenom i bogatom gradu očito je samo ostatak nekadašnjih vremena kada je standard njenih građana bio na gornjoj skali u bivšoj SFRJ, ili pak deo davnije istorije, iz vremena kada je ovaj grad bio važan ekonomski centar ovog dela Evrope.
Danas se prosečna zarada Subotičana nalazi ispod republičkog proseka, a taj silazni trend traje već izvesno vreme. Poslednji pokazatelji republičkog Zavoda za statistiku o zaradama zaposlenih na kraju drugog kvartala ove godine govore da prosečni stanovnik Subotice sa platom od 29.578 dinara prima oko tri hiljade manje od prosečnog stanovnika Srbije (32.553 dinara), dok od vrha liste, koji drže stanovnici Novog Beograda (48.519), zaostaje gotovo za čak 20.000. Po tom kriterijumu, Subotica je na listi Zavoda za statistiku ispod mnogo manjih gradova – Požarevca, Pećinaca, Kladova, Majdanpeka, Bora i Tutina.
Na pitanje kako tumače ovakve podatke, neki Subotičani u neverici odgovaraju da je problem u statistici, koja je kod nas potpuno nepouzdana disciplina, i da verovatno Subotica ne stoji tako loše. Oni koji prate privredna kretanja, međutim, znaju da se tokom prethodne dve decenije dogodio proces ozbiljnog urušavanje subotičke privrede, u kojem je ugašeno mnogo velikih i uspešnih firmi, koje su činile okosnicu subotičke privrede, i temelj standarda njenih građana.
– Nestao je „Sever“, bar onaj koji je imao blizu šest hiljada zaposlenih – ostalo je oko 800 radnika. Nestao je „Partizan“ koji je takođe zapošljavao par hiljada ljudi, nema više ni „Zorke“, sa više od hiljadu radnika, ni „29. novembra“, giganta mesne industrije sa nekoliko hiljada zaposlenih. Ugašena je i Azotara, a više od hiljadu Subotičana je i tu izgubilo posao. Na hiljade ljudi je, dakle, ostalo bez posla, a oni koji su nastavili da rade najvećim delom primaju minimalne zarade, tek da se održi egzistencija – kaže Milan Popović, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata.
I profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Danica Drakulić raspad velikih sistema, uglavnom kroz stečajeve, vidi kao razlog siromašenja građana Subotice.
– Industrijska proizvodnja u Subotici, koja je bila razvijena u kožarskoj, tekstilnoj, prehrambenoj industriji, u velikoj meri je zamrla, a mnogi radnici u preostalim firmama primaju minimalne zarade, često ispod 100 evra. Mislim da je takođe i dalje prisutna pojava da se deo zarade ne prikazuje, i on se isplaćuje praktično na crno, kako bi se izbegli visoki porezi i doprinosi. Mnogi privrednici tome pribegavaju iz straha od recesije – kaže dr Danica Drakulić.
U Privrednoj komori za ovaj ispotprosečni pad zarada razlog nalaze u činjenici da su se neke firme preregistrovale te im je sedište u Beogradu, a time i evidencija plata zaposlenih.
Milan Popović o niskom standardu Subotičana kaže i da je jedan od odgovora u činjenici da radnici u manjim gradovima nemaju izbora i pristaju da rade za minimalne zarade, dok u većim centrima, poput Beograda i Novog Sada, na to niko ne bi pristao.
– U Beogradu i Novom Sadu, pogotovo u Beogradu, naravno, koncentrisana je sva ekonomska i politička moć, tamo za naše pojmove ljudi imaju enormno visoka primanja, i oni vuku čitav republički prosek zarada. Inače bi slika o prosečnim zaradama bila mnogo gora – kaže Popović.
U ovakvoj situaciji, sa oko 300 evra plate, ili mnogo manje, ukoliko se računaju oni ispod prosečne crte, stanovnicima Subotice ne znači mnogo što žive u gradu koji se s ponosom naziva kapija Evrope. Pogled kroz tu kapiju je iz ove perspektive razlog za depresiju.
Maćehinski odnos Beograda
U samostalnom sindikatu posebno ukazuju na odnos Beograda prema Subotici, podsećajući da su više puta pokušali da skrenu pažnju na odnos države prema ovom gradu budući da nijedno ovdašnje preduzeće, ma koliko značajno bilo, nije dobilo pomoć države kada se našlo u krizi, kao što je to bio slučaj u nekim drugim gradovima i sa drugim velikim fabrikama koje su se čuvale kao nacionalno blago. Država je reagovala tek nedavno, kada su se na ulicama Subotice našli radnici fabrike vagona „Bratstvo“, posle višegodišnje krize i gotovo godinu dana bez posla i plate. Dugo niko od nadležnih nije odgovarao na njihove apele da se spase ovo nekada uspešno i značajno preduzeća, i tek pre dva meseca se umešala država i odlučila da preuzme deo akcija. Rezultat ovog poteza tek će se videti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
