Skuplje na Matematičkom, Šumarskom i ETF-u

Od poskupljenja su odustali Fakultet bezbednosti, Biološki, Geografski i Učiteljski. Tako će studenti Fakulteta bezbednosti plaćati školarinu 106.500 dinara, Biološkog i Geografskog 80.000, a Učiteljskog 90.000 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu tvrde da školarina nije poskupela već da je reč o primeni prošlogodišnje odluke Saveta. Dekan ETF-a Branko Kovačević kaže za Danas da je Savet prošle godine doneo odluku da se školarina za školsku 2014-15. poveća, ali da je potom zamrznuta. Sada se ta odluka primenjuje pa će samofinansirajući studenti plaćati 108.000 dinara (umesto prošlogodišnjih 99.000), a na smeru Softversko inženjerstvo 243.500 (umesto 223.200 dinara).

Na Šumarskom fakultetu školarina je sa 60.000 povećana na 72.000 dinara, pre svega zbog troškova terenske nastave. Prodekanka za nastavu Vesna Golubović Ćurguz kaže za Danas da školarina godinama unazad nije menjana, te da je i pored neminovnog povećanja, Šumarski fakultet i dalje u rangu najjeftinijih na Beogradskom univerzitetu. Ona navodi da je na fakultetskom sajtu obrazloženo šta sve pokriva školarina i da je cenovnik potpuno transparentan.

Na Matematičkom fakultetu troškovi studija za samofinansirajuće studente su povećani sa prošlogodišnjih 120.000 dinara na 129.000. Dekan te visokoškolske ustanove Zoran Rakić ukazuje da mali broj novih studenata upisuje Matematički fakultet u samofinansirajućem statusu, a da uspešni studenti i dalje studiraju besplatno. Za narednu školsku godinu predloženo je 304 mesta na budžetu i 91 za one koji će sami plaćati školovanje.

– Nastavni proces na Matematičkom fakultetu u velikoj meri počiva na savremenim tehnologijama, što utiče na porast troškova organizovanja nastave, a to delimično mora da prati cena studiranja. Školarina za samofinansirajuće studente niža je za 50 odsto od iznosa koji država plaća za jednog budžetskog studenta. Prema tome, nama je u interesu da imamo što više budžetskih studenata – kaže Rakić.

On dodaje sa samofinansirajući studenti nemaju obavezu da prijavljuju maksimalan broj kredita, te da „prijavljivanjem onoliko ESPB koliko realno mogu da postignu i savladaju, imaju mogućnost da sami sebi odrede visinu finansija“. Dekan navodi da se Fakultet trudi i da stimuliše studente da iz samofinansirajućeg statusa pređu na budžetski, pa onima koji steknu uslov za budžet, vraća trećinu školarine, koju su morali da plate u prethodnoj školskoj godini.

Kako se troši novac od školarine

„Novcem od školarina odobravamo studentima slabijeg finansijskog stanja značajno umanjenje školarine, plaćamo deo troškova za komunalije koje ne pokriva Ministarstvo prosvete, sufinansiramo doktorske studije, plaćamo sportske aktivnosti studenata i zaposlenih, dajemo nagrade na kraju godine za najbolje studente, ulažemo u održavanje zgrada, a deo novca odvaja se kao dodatak na plate zaposlenih na osnovu ostvarenih rezultata rada – objašnjava Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta.